Mrkonjić: Samo država gradi koridore

Dilema oko državnih projekata nema. U mandatu ove vlade biće završeni Koridor 10 i auto-put od Obrenovca do Čačka. Pokrenuće se gradilište u železničkoj stanici "Beograd - Centar" u Prokopu i konačno će biti pripremljena projektna dokumentacija za modernizaciju najvažnijeg železničkog pravca. Veliko čišćenje Dunava je već u toku, rešiće se pitanje "Jat ervejza". Ovo za "Novosti" kaže Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja, pojašnjavajući da će neki važni infrastrukturni projekti morati da sačekaju bolje dane.

Obećao završetak Koridora 10: Milutin Mrkonjić, ministar saobraćaja u Vladi Srbije

 

"Koji su tačno projekti pod znakom pitanja, još nismo odlučili. Javni dug premašio je 54 odsto BDP. Srbija je sada u kategoriji prezaduženih zemalja. Zato će nam vrata međunarodnih finansijskih institucija za zajmove u narednom periodu verovatno biti zatvorena za infrastrukturne projekte. Novac moramo da obezbedimo kroz komercijalne kredite iz međudržavnih ugovora ili kroz javno-privatno partnerstvo".

Dilemu ko gradi nema ni premijer Ivica Dačić, koji je uputio jasnu poruku da neće tolerisati javne polemike između ministara, pa ni između vas i ministra građevine...

"Premijer, kao iskusan političar, insistira na tome da Vlada, pre svega, mora da bude dobar tim, jer samo timski rad može da donese i dobre rezultate. To podrazumeva razgovore i dogovore o svim pitanjima, pa i o onima koja su eventualno sporna, za koja ne postoji apsolutna saglasnost. Za takav stil rada sam se uvek zalagao. Uveren sam da je i ova vlada dobar tim".

Konkretno, koja su zaduženja vašeg ministarstva?

"Ministarstvo na čijem sam čelu, a koje sam vodio i u prethodne četiri godine, samo je promenilo naziv, iz infrastrukture u saobraćaj. Ali, radim iste poslove, koji su jasno definisani Zakonom o ministarstvima. Naš zadatak je, između ostalog i nadzor nad izgradnjom saobraćajne infrastrukture. Koridori su državni projekti. Po odluci Vlade, vodi ih preduzeće "Koridori Srbije", od tenderske dokumentacije do završetka gradnje".

Hoće li direktor "Koridora" biti smenjen?

"Zašto bi bio smenjen! "Koridori" su do sada svoj posao dobro obavljali, kao i direktor Mihajlo Mišić. Direktora, inače, bira i razrešava Skupština "Koridora" na moj predlog, a mandat mu je četiri godine. O njegovom radu, naravno, uvek može da se razgovara".

Osim kineskih "Puteva i mostova", koje su još kompanije zainteresovane za izgradnju Koridora 11?

- Zvanična ponuda Kineza dostavljena je "Koridorima Srbije" i prosleđena Ministarstvu saobraćaja. Reč je o izgradnji svih preostalih deonica od Beograda do Boljara, odnosno do granice sa Crnom Gorom. Dakle, 270 kilometara, dve i po milijarde evra, a modeli su različiti - od kredita preko koncesije do javno-privatnog partnerstva. Takođe, za dve deonice, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, u dužini od ukupno oko 50 kilometara, zainteresovana je španska kompanija FCC, koja je sada vlasnik austrijske "Alpine". Svakako, sve ponude će biti razmatrane, a Vlada će presuditi".

Koncesiju mnogi ocenjuju kao najprihvatljivije rešenje u ovom trenutku. Delite li to mišljenje?

"Ne mislim da je koncesija loša, ali sam ubeđen da taj model kod nas u ovom trenutku nije lako primenjiv. Tako govori iskustvo, sa svakim pokušajem koncesije smo se opekli, uključujući i onu "Horgoš - Požega". Prvo, auto-put ka Crnoj Gori, odnosno Koridor 11, još nema status evropskog koridora. Samo za najvažnije evropske putne pravce međunarodne finansijske institucije daju kredite i zato smo i uspeli da obezbedimo 1,2 milijarde evra zajma za izgradnju Koridora 10, zašta treba da dobijem priznanje. Isto važi i za koncesiju i ona je moguća samo ako je reč o izgradnji evropskih koridora. Zato je prethodna vlada na Koridoru 11 deonicu od 12,5 kilometara sa 70 miliona evra finansirala iz budžeta. Za deo od Ljiga do Preljine obezbedili smo međudržavnim sporazumom kredit od Azerbejdžana u iznosu od 300 miliona evra. Još dve deonice na potezu Beograd - Ljig su spremne za realizaciju. Nije Srbija tako bogata zemlja da istovremeno radi nekoliko velikih infrastrukturnih projekata. Koliko smo mogli da uradimo u prethodnom mandatu, uradili smo".

Da li je konačno definisan ulazak auto-puta Beograd - južni Jadran u glavni grad, leva ili desna obala Save?

"Da, to je leva obala Save. Na potezu od Obrenovca do Beograda gradiće se oko 27 kilometara auto-puta, uključujući i novi most na Savi. Ali, projektna dokumentacija još nije spremna i početak izgradnje te deonice u ovom trenutku nije realan".

Preuzima li auto-put do Čačka ponovo čelnu poziciju na listi prioriteta?

"Koridor 10 je prioritet i ove vlade. Čačak je na drugoj poziciji. Niko ne može da zaustavi kompletiranje najvažnijeg evropskog putnog pravca u Srbiji. Obezbeđeno je finansiranje, završeni su svi tenderi, otvorena sva gradilišta i kompletirano 200 kilometara auto-puta".

U kojoj meri nezavršena eksproprijacija usporava radove na koridorima?

"Kada sam pre četiri godine preuzeo Ministarstvo nismo imali nijedan kvadrat eksproprisanog zemljišta. Nasledili smo i 300 miliona evra duga prema putarima. To su bili veliki problemi, koje nam je u nasleđe ostavila prethodna vlada. Dve godine potrošili smo samo na projektnu dokumentaciju i eksproprijaciju da bismo započeli izgradnju. Danas su otvorena sva gradilišta na ugovorenim poslovima. Činjenica je da smo ove godine imali problem sa nedostatkom novca za eksproprijaciju. Ali, tvrdim da to ne usporava radove. Jer, putari prvo grade na delovima gde je država otkupila zemljište. A, za to vreme rešava se eksprorijacija na deonicama gde će uslediti izgradnja".

Prethodna vlada, i vi kao ministar, zapostavili ste železnički Koridor 10. Hoćemo li u ovom mandatu dobiti pruge za brzine od 160 kilometara na sat?

"Nije reč o zapostavljanju, već o velikoj investiciji za koju nismo uspeli da obezbedimo novac. Ali, nije tačno da se situacija nije popravila. Koliko je samo voznih sredstava obezbeđeno? Nažalost, još nije završena projektna dokumentacija za planirane radove. Za železnicu nam je potrebno više od četiri milijarde evra. Verujem da ćemo u ovom mandatu bar pokrenuti i taj veliki posao".