Država prodala zlatnu koku
Vlada Srbije odlučila je da koncesiju za Aerodrom "Nikola Tesla" dodeli francuskoj kompaniji Vansi erports, koja je, kako je objašnjeno, dala najbolju ponudu na tenderu u konkurenciji četiri konzorcijuma i kompanije. Odluka vlade "pala" je 5. januara, na vanrednoj sednici u večernjim satima, i to uoči božićnih praznika, što samo ukazuje na značaj i urgentnost odluke.
Prema do sada saopštenim detaljima, koncesija je teška 501 milion evra, od čega je 84 miliona namenjeno malim akcionarima, dok je za budžet Srbije predviđeno 417 miliona evra. Srpski zvaničnici uveravaju da je osim ovih pola milijarde prihodovanja, za državu važno to što će do kraja koncesije u trajanju od 25 godina, Vansi erports biti u obavezi da investira 732 miliona evra, što neće biti otkaza i što se u naredne tri godine neće povećavati aerodromske takse.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da će ukupna dobit od koncesije na kraju njenog isteka biti 1,468 milijardi evra, kao i da se francuska kompanija obavezala da će do kraja ugovora obezbediti 15 miliona putnika na godišnjem nivou.
Konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija, međutim, kaže da niko ne može da garantuje rast broja putnika.
- To može da garantuje jedino brzi rast naše industrije, ništa drugo - upozorava on.
Bušatlija takođe ukazuje i na to da je nejasno gde će novac namenjen investicijama biti uložen kada ni postojeći kapaciteti nisu iskorišćeni do kraja.
- Priča o još jednoj pisti je bizarna, kada ni ovu pistu ne koristimo dovoljno - komentarisao je Bušatlija za N1.
Povodom odluke o koncesiji čiji će ugovor biti potpisan u narednih 60 dana, resorna ministarka Zorana Mihajlović je rekla da je poslovanje aerodroma važan signal svima koji razmišljaju o ulaganju u Srbiju, ali i putokaz drugim državnim kompanijama kakve rezultate mogu da ostvare ako rade odgovorno i sa jasnom vizijom.
Radili telefoni
Istog dana kada je domaćoj javnosti saopšteno da će francuska kompanija u narednih 25 godina preuzeti upravljanje Aerodromom "Nikola Tesla", Aleksandar Vučić je razgovarao sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.
Kako je saopšteno, u telefonskom razgovoru dvojica lidera su razgovarala o daljem unapređenju bilateralnih odnosa Srbije i Francuske i intenziviranju ličnih kontakata.
Podsećamo i da je privatizacioni savetnik srpske vlade za ovu koncesiju bila francuska firma, čiji je klijent, između ostalog i Vansi erports, što ukazuje na sukob interesa.
Prema njenim rečima, to pokazuje i profit aerodroma koji je 2012. godine bio 130.000 evra, a u 2017. iznosiće između 28 i 29 miliona evra.
Bez obzira na brojne korupcionaške afere, Aerodrom "Nikola Tesla" je bez kredita uspeo da se obnovi i ostane jedna od retkih državnih firmi koja ostvaruje zaradu, pa se postavlja pitanje čemu davati na upravljanje i prihodovanje stranoj kompaniji nešto što praktično ima monopol i ostvaruje zaradu?
To se pita i vazduhoplovni analitičar iz Zagreba Alen Šćuric koji smatra da je modernizacija sortirnice, desetak gejtova i malo šminkanja srpskog aerodroma moglo da se uredi novcem jednakim četvorogodišnjem profitu aerodroma.
- Pazite, profitu, ne prometu. I sad se ja pitam, što ste to dali nekome na 25 godina. I još će koncesiona naknada doneti manje nego što je profit - kaže on.
"Tesli" niko nije potreban
Fenomen aerodromskih koncesija je zapravo izum istočne Evrope jer na Zapadu postoje samo dva aerodroma (londonski Hitrou i lisabonski aerodrom "Umberto Delgado") koji su u privatnom vlasništvu, ali i oni ne pod koncesijom. Sve drugo je većinski državno.
Regionalni slučajevi koncesija ukazuju na loše iskustvo. U Mađarskoj je koncesionar dobio ugovor sa nacionalnom aviokompanijom, a kada je Malev bankrotirao zbog nedozvoljene dotacije države (što dosta liči na Er Srbiju), vlada je morala da plaća stotine miliona evra penala koncesionaru jer se realnost promenila drastično u odnosu na vreme potpisivanja ugovora, i to krivicom države koja je upravljala nacionalnu kompaniju Malev koja je bankrotirala i dotirala je. Loša su iskustva i u Skoplju i Prištini.
U Zagrebu je novi terminal je građen kreditom, iako je francuski koncesionar imao profit samo u jednoj godini od 1,1 milijardi evra. Terminal je po ugovoru trebalo da košta 190, a na kraju je stajao 360 miliona evra. I da stvar bude gora, garant kredita je hrvatska vlada. Takse su u Zagrebu poskupele za 117 odsto, a kašnjenja povećala za 200 odsto zbog niza grešaka koncesionara koji je neracionalno otpuštao radnike, pa se došlo dotle da avioni kasne po pola sata jer nema ko da utovari prtljag.
Opozicija optužuje: Nastavak pljačke
Pokret Dosta je bilo optužio je vlast za "štetnu" koncesiju i nastavak pljačke državne imovine iza koje, tvrde oni, stoje koruptivni dilovi kao i u poslovima sa "Arapima" oko Er Srbije, Beograda na vodi.
- Ovim će biti oštećen budžet Srbije, ali i građani i mali akcionari koji imaju 17 odsto vlasništva Aerodroma - kažu u DJB i podsećaju da je Transparentnost Srbije tužila Upravnom sudu Vladu zbog odbijanja da dostavi ili objavi dokumenta u vezi sa koncesijom za aerodrom.
Davanje koncesije za aerodrom omogućeno je Zakonom o upravljanju aerodromima, donetim krajem 2016. bez rasprave u Skupštini, u paketu od 27 zakona i sporazuma koje je "većina progurala na silu u roku od samo nekoliko dana, odbijajući sve amandmane u noćnom zasedanju".
Odluci Vlade o koncesiji protivi se i Pokret slobodnih građana koji smatra da vlast, kratkoročnim finansijskim injekcijama hoće da pruži lažnu sliku ekonomskog prosperiteta, zanemarujući dugoročne štetne posledice.
PSG, podsećajući da su sami Vladini zvaničnici rekli da je aerodrom profitabilan, a treću godinu zaredom peti među najboljim aerodromima u Istočnoj Evropi, sa godišnjim profitom od 30 miliona evra, pita zašto se država, na 25 godina, odriče jednog od najuspešnijih preduzeća i poziva nadležne institucije da spreče realizaciju ove katastrofalne odluke.
