Komune “čiste“ narkomane
Radna terapija, život u komunama pri crkvama, molitva, rad u polju, pa i kažnjavanje batinama, sve do ubistva, kao što se desilo pre nekoliko dana u Jadranskoj Lešnici, neke su od metoda u kojima narkomani, a pre svega njihovi roditelji, traže izbavljenje od droge.
Dr Jasna Daragan Saveljić, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj u Beogradu, tvrdi da u Srbiji ima dovoljno mesta u bolnicama za lečenje narkomana, iako priznaje da uslovi nisu savršeni. Doktorka ističe i da se nijedna komuna niti udruženje građana ne može baviti lečenjem, već eventualno resocijalizacijom bivših zavisnika. Osim toga, postoji i desetak privatnih klinika u kojima lekari specijalisti pomažu narkomanima.
|
Polovina se izleči Najviše zavisnika se leči od heroina. Dr Saveljić kaže da je samo prošle godine evidentirano 350 novih heroinskih zavisnika. - Od svih pacijenata koji nam se jave za pomoć polovina se izleči, a druga polovina se pre ili kasnije vrati narkoticima - napominje doktorka. - Prva dva meseca lečenje je veoma intenzivno, kasnije se proređuju posete lekaru, ali traje minimum dve godine. Da bi zavisnik od narkotika promenio obrazac ponašanja potrebno je između dve i pet godina. |
Koliko je i finansijski iscrpljujuće odvikavanje, svedoči podatak da nekoliko banaka nudi kredite za lečenje u ovim ustanovama.
- Nemamo mnogo podataka o tome ko se sve bavi „lečenjem“ narkomanije u Srbiji, odnosno ko pokušava nešto da radi sa zavisnicima - kaže primarijus dr Jasna Daragan Saveljić. - Činjenica je da ne može nestručna osoba da leči i da vrši dijagnostiku, ali je poznato i da mnogi to ipak rade. Ljudi često odlaze na mesta koja nisu predviđena za lečenje. Znam da Rusi imaju metodu da ih nekom injekcijom dovedu u stanje između života i smrti. Sve te alternativne metode služe da bi se uzeo novac, a na kraju ipak narkomani dođu kod nas.
Problem je što centri, kao što je ustanova u Lešnici kod Loznice, nemaju nikakvu kontrolu, niti naučno utemeljenje za svoj rad i nije poznato ko im izdaje dozvolu.
U tri fazePrva faza u lečenju u zdravstvenim ustanovama je detoksikacija i tada se pacijenti oslobađaju od fizičke zavisnosti od narkotika - objašnjava dr Daragan Saveljić. - Tokom druge faze pacijent se oslobađa psihičke zavisnosti, nastoji da održi narkomansku apstinenciju i pokušava da promeni navike u ponašanju, izmeni stil života... Posle toga sledi rehabilitacija i uključivanje u društvo. Nekima to ne polazi za rukom, pa se često vraćaju narkoticima i ponovo leče. |
- Status tih zajednica nije regulisan, niti se zna da li imaju program i metodologiju rada - napominje doktorka. - Komune su zamišljene kao mesto gde bi se prilagođavali životu bez droge i osposobljavali da se vrate u svoje prirodno okruženje. Odlazak u „terapijske zajednice“, ili komune, preporučuje se pacijentima koji po završetku medicinske rehabilitacije ne mogu da se uklope u sredinu iz koje potiču.
Doktorka ističe da je razlika između bolnica i nekih centara koji postoje u tome što u zdravstvenim ustanovama nikog ne drže bez njegove volje.
- Nijednog pacijenta nismo odbili, a naša ustanova ima kapacitete da primi sve one koji dođu i hoće da se leče. Ako neko ne želi, ja ne mogu da ga primoram - objašnjava dr Daragan Saveljić.
|
Dolaze sve kasnije Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“, većina lečenih zavisnika su muškarci, oni čine čak 88,7 odsto pacijenata. Poslednji obrađeni podaci, za 2010. godinu, pokazuju da su ovi pacijenti sve stariji. Dok je ranije najveći broj lečenih muških zavisnika imao između 25 i 29 godina, sad je najviše (34,4 odsto) starosti između 30. i 34. godine. Ali i dalje je 30 odsto zavisnika mlađih od 30, godine koji dobrovoljno ili prisilno dođu na lečenje. Žene do ustanova za lečenje zavisnosti najčešće stižu između svoje 25. i 34. godine. |
- A ko neće da poštuje pravila, nasrće na druge pacijente i na medicinske radnike i agresivan je, ne može ostati ovde. Ne mogu da razumem ni roditelje koji opravdanje za nasilne metode traže u tome što su nekoliko puta pokušali u bolnici, a onda su dete predali na batinanje da bi se "izlečilo“.
Otvaranje komuna za ljude koji imaju problem sa narkoticima u okviru crkava je uobičajena praksa.
Ali, projekat "Zemlja živih“, gde se u izolovanim rehabilitacionim zajednicama pri manastirima SPC leči narkomanija, jedini je legalan projekat Crkve koji je prošao potrebnu proceduru.
Pokrenut je 2005. i danas ima šest komuna pri Bačkoj, Šumadijskoj i Niškoj eparhiji.
