Svedočanstva srpskog generala (8): Dolari padaju sa neba
Jedinica je krenula u izvršenje zadatka: snabdeli smo se gorivom, hranom i strpljenjem, jeli smo suvu hranu, pili izvorsku vodu, kretali se pešice i u potpunoj tišini.
Odmah po dolasku, general Mile Mrkšić pozvao je sve komandante korpusa, komandanta 105. Vazduhoplovne brigade i mene u Knin. Referisanjem u Glavnom štabu SVK rukovodio je predsednik RSK Milan Martić. Većina komandanata korpusa, a posebno komandanti Kordunaškog, Ličkog i Banijskog, pored ostalih, stalno su naglašavali probleme šverca sa muslimanima. Isticali su velika ekonomska raslojavanja među borcima i pad morala vojnika i stanovništva u zoni njihove odgovornosti. Kao glavni razlog, isticali su postojanje i let famoznog helikoptera, koji je prevozio novac i teroriste iz islamskih zemalja, poznate po krvoločnosti.
Navođen sa avaksa
Jedan od članova ekipe provuče ruku u kabinu oborenog helikoptera i izvuče mali uređaj. - Evo zašto ga nismo mogli oboriti i kako je leteo po najgušćoj magli na maloj visini. Ovo je uređaj za satelitsko navođenje. Sve vreme dok ste tragali za njim meni je to bilo na umu. Očito je imao solidnu navigacijsku pomoć sa nekog avaksa! - reče potpukovnik koji je pronašao navigacijsku opremu u kabini helikoptera.
|
Naredba generala Mrkšića
Zloglasna 505. Bužimska brigada je baš zbog prisustva mudžahedina u svom sastavu predstavljala strah i trepet i za Srbe i za muslimane u tom kraju. Novcima koji su stizali u ogromnim količinama kupovali su sve, od hrane i goriva do oružja i informacija. Sa pravom se upirao prst na civilne sudove, koji su bili nadležni za suđenja pripadnicima SVK, koji su na šverc gledali sasvim drugim očima i oslobađali borce uhvaćene u švercu. Čak i prema povratnicima su imali isti stav. Kada je došao red da ja referišem, general Mrkšić, nakon samo nekoliko reči me upita:
- Pukovniče, kada planirate da oborite taj helikopter? Poučen olako datim obećanjem generalu Čeleketiću, sad sam bio oprezniji. Na moj neodređen odgovor, usledio je konkretan i jasan zadatak: - Obarajte ga kako znate. Ukoliko vam treba pomoć, obratite se komandantima korpusa preko čije zone leti. Imaćete prednost u snabdevanju gorivom. Ne javljajte mi se dok ga ne oborite!
Jedinica je krenula u izvršenje naređenog zadatka. Snabdeli smo se zalihama goriva, hrane i strpljenja. U akciju je uključen najmanji broj ljudi. Jeli smo suvu hranu, pili izvorsku vodu kretali se pešice i ćutali. - Sada je sve u božjim i našim rukama. I uspeh i neuspeh biće isključivo naši! - rekoh komandirima baterija. Nakon dve-tri večeri pojavio se helikopter.
Sa položaja u rejonu Slunja, osmotren je radarom, na udaljenosti od 27 kilometara. Dok je u odlasku prema Ćoralićima prolazio kroz našu zonu, na njega je lansirana raketa lakog prenosnog sistema S-2M. Raketa ga je promašila, ali, na svoju nesreću, posada helikoptera, ubeđena da joj niko ništa ne može, nije uočila lansiranje rakete, inače se helikopter ne bi vraćao istom maršrutom. Znali smo da će se helikopter vratiti te noći jer nikada nije osvanuo na heliodromu. A borci i narod su na njega bili kivni.
Mrzeli su ga onako kako stanovnici ličkih sela mrze vuka samotnjaka koji im kolje stoku, a stalno izmiče zamkama i hajkama. Pri povratku helikoptera sa aerodroma Ćoralići uočismo ga na ekranu radara. Čas bi se pojavio, čas nestajao iz radarskog snopa. Trebalo mu je samo malo sreće pa da se i ovaj put izvuče. Zahvaljujući dobrom raketnom sistemu i osposobljenoj posadi, prateći sistemi su zahvatili njegov elektronski odraz na ekranima, čime je on praktično već bio uništen. Lansiranje rakete sada se već vršilo automatski. Malo zatim, na nebu, u vedroj majskoj noći, uoči se veliki blesak i helikopter nestade sa ekrana radara. Pao je u selu Kotur u blizini Slunja.
Svima je pala u oči velika količina nemačkih maraka. Rasute po granama drveća obližnje šume, kao da su trasirale put kojim je helikopter doleteo svoje poslednje metre. Veći broj novčanica bio je pocepan i nagoreo.
Počele su da pristižu razne stručne ekipe sa kamerama i fotoaparatima. Među njima bila je i ekipa sa aerodroma Udbine, da pregleda kakva je to letelica sa kojom se toliko vremena borila skoro celokupna PVO SVK i VRS. Helikopter je bio oklopljen sa donje strane kompozitnim materijalom i nekakvom laganom, čvrsto satkanom žicom. To je objašnjavalo zašto ga oruđa PVO manjega kalibra nisu mogla oboriti. U donjem, desnom džepu pilotskog kombinezona, kapetana letelice, nađoše kartu. Ubrzo, onaj potpukovnik dođe do mene:
- Pukovniče! Na ovoj karti još samo nedostaje vaš potpis, i mislili bi da ste je vi lično crtali! Kada sam malo bolje pogledao kartu, uočio sam da su ucrtani položaji svih naših jedinica PVO po danima. Nedostajala su poslednja dva dana. To je potvrdilo odavno naslućenu pretpostavku da su oni zaista imali nekoga ko ih je obaveštavao o položaju naših jedinica. Sve je ukazivalo da su piloti imali satelitske snimke položaja naših jedinica. Verovatno su, pored srpskih neprijatelja, postojali i Srbi, kojim je bilo u interesu da helikopter leti. Oni su uticali na civilne sudove da oslobađaju vojnike i civile uhvaćene u švercu. Bili su to oni kojima je "ekonomska saradnja" najvažnija. Oni su redovna pojava u ratu - poput hijena, sa bezbednog odstojanja, prate borce i bogate se na njihovim nesrećama.
Ubrzo je stigla sanitetska ekipa iz bolnice "Sveti Đorđe" iz Vojnića na čelu sa dr Kresojevićem. Morao sam odati priznanje ekipi koja je krajnje dostojanstveno pregledala sva mrtva tela muškaraca, zrakasto raspoređenih oko helikoptera i prenela ih u bolnicu u Vojniću. Odnos prema mrtvom neprijatelju, uvek govori o viteštvu i dostojanstvu svakog borca.
Ono o čemu se sve vreme šuškalo, da helikopter nosi novac, pokazalo se tačno. Na mestu pogotka helikoptera, počele su da se, nošene vetrom, razleću novčanice u različitim apoenima nemačkih maraka. Pet dana, nakon toga, meštani su nalazili novčanice po granama drveća. Poneka je dospela i na samo mesto pada helikoptera. Dobar deo je već bio nagoreo i oštećen. Bilo je i ispravnih, koje su se zadržale u probušenoj azbestnoj vreći, vezanoj lisicama za čvrsti nosač u unutrašnjosti helikoptera. Jedno parče bojeve glave rakete KUB-M, proseklo je azbestnu nezapaljivu vreću, na kojoj je bio katanac i omogućilo da se marke ravnomerno rasporede na većem prostoru. Verovatno je neka viša sila htela da taj novac dospe u ruke većeg broja stanovnika RSK i da se što ravnomernije rasporedi.
- Pukovniče, ovu vreću rasporilo je parče rakete, od učkura do grla bijela, kao Miloš Murata na Kosovu! - sa crnim humorom reče jedan borac, tražeći u njoj novčanice. Pod utiskom mrtvih tela polugolih muškaraca oko helikoptera, nije mi bilo do šale, pa onako ljut, skoro viknuh na njega: "Da ih nisi pipnuo! Ili želiš da se pridružiš onoj šestorici što leže mrtvi oko helikoptera? Ko sa mrtvoga skine sat, ne meri na njemu dugo vreme! Samo gusari zbog plena obaraju avione ili potapaju brodove. Ovaj helikopter je prevozio teroriste i pružao logističku pomoć neprijatelju. Nije poštovao proceduru, a leteo je iznad naše teritorije - rekoh.
Grabež oko novca
Čuvši ove moje reči, više mu nije bilo do smeha. Kada sam mu naredio da vrati nekoliko novčanica, naglo se uozbiljio, gledajući me popreko sa ljutnjom i mržnjom. Nisam bio među svojim narodom, a osećao toliko neprijateljskih pogleda na sebi. Nije on bio jedini koji se ustremio... Nisu im smetali pogledi na mrtve ljude koji su ležali oko helikoptera. Nisam uzeo ni jednu novčanicu, niti dozvolio svojim potčinjenima da to urade, iako smo skoro gazili po njima na mestu pada helikoptera. Kada su počeli da se okupljaju meštani, više nije bilo moguće braniti da kupe novac. Imao sam nekakav osećaj da su svi bolje od mene znali kada i kuda helikopter preleće, i što je najvažnije, šta prevozi.
