"Trgovina smrću" nikada nije prestala

Skorašnji događaj, kada je na poziv građana umesto Hitne pomoći u stan prvo stigao pogrebnik, nažalost samo potvrđuje da “trgovina smrću” nikada nije ni prestajala. Ovo je, kao što se može zaključiti, dobro organizovan posao, a oni koji to rade su potpuno bezbedni, ocenjuje za Danas dr Borko Josifovski, bivši direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

"Trgovina smrću"-sprega lekara i pogrebnika: Za jednu dojavu smrti se dobijalo 300 evra

 

Inače, on je 2006. godine javno progovorio o “trgovini smrću”, odnosno sprezi lekara i pogrebnika, nakon čega je usledio njegov progon, a zatim i smena s mesta direktora. Josifovski je od Agencije za borbu protiv korupcije dobio status uzbunjivača.

- Napominjem da je bilo slučajeva, što je potvrđeno i nalazom Komisije za vanredni stručni nadzor, da su ljudi bili puštani da umiru zbog provizije koju su davali pogrebnici. I pređašnji direktor Hitne pomoći, dr Branislav Lazić, inače sada direktor “Torlaka”, kao i sadašnji, dr Nenad Ivančević, očigledno držeći se uputstava iz Ministarstva zdravlja, sakrili su od javnosti ovo teško krivično delo protiv zdravlja ljudi. Nije, prema tome, isključeno da je još neko od pacijenata u međuvremenu platio glavom predugo čekanje na “specijalizovanu ekipu Hitne pomoći” – kaže Josifovski.

Podsetimo, Agencija za borbu protiv korupcije je tokom prošle godine podnela Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv dr Milomira Tufegdžića i dr Zorana Miloševića, lekara Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć. Prijava je podneta zbog postojanja sumnje da su u periodu od januara do avgusta 2006. godine u dogovoru sa dispečerima dobijali pozive gde se radilo o umirućim pacijentima ili gde je smrtni ishod izvestan, pritom nije se vodilo računa gde se navedeni lekari nalaze i da li postoje ekipe koje su bliže lokaciji na kojoj je pacijent, kao i zbog sumnje da su nakon konstatacije smrti preporučivali privatne pogrebnike sa kojima su bili u "poslovnim odnosima".

Prema rečima sagovornika, ćutanje Tužilaštva, uprkos neoborivim dokazima, kao i činjenica da je on ostao bez posla, predstavljaju veliki podstrek svima koji se bave “trgovinom smrću”.

Kako je Josifovski ranije rekao, za jednu dojavu smrti se dobijalo 300 evra, a u vreme kada je on bio direktor Hitne pomoći, godišnje je registrovano oko 3.000 slučajeva sa smrtnim ishodom.

- Prostom računicom se dolazi do velike sume novca, koja je deljena na više delova -

od dispečera do lekara – zaključuje on.

Draško Karađinović, iz Udruženja Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da je afera trgovine pogrebnika sa službom Hitne pomoći iz Beograda paradigmatičan primer korupcije u srpskom zdravstvu. On podseća da je sve zvanično konstatovano još u izveštaju Ministarstva zdravlja iz 2006, od teških propusta u radu službe do činjenica da je, iako su samo analizirana 53 slučaja sa smrtnim ishodom, u određenom broju slučajeva trebalo raditi reanimaciju.

- Ovde se, dakle, radi ne samo o finansijskim zloupotrebama već i o sumnji na teško krivično delo protiv zdravlja i života ljudi. I umesto da nadležni urgentno reaguju po zakonu, počinje intenzivno zataškavanja od strane rukovodstva Ministarstva, a uzbunjivač dr Josifovski, hrabar lekar koji je ukazao na ovu aferu sa teškim posledicama po građane Beograda, biva smenjen i kasnije otpušten. Kasnije se u zataškavanje uključuje i Tužilaštvo u Beogradu, tako da ovde imamo na delu državni aparat koji štiti korupciju, a kažnjava uzbunjivača - navodi Karađinović.