Buna radnika: Štrajkuju gladni ali i siti

Godina tek što je počela, a umesto gripa Srbijom se šire štrajkovi i bune nezadovoljnih radnika. Dok su u Raškoj radnice gladovale više od mesec dana jer je otpremnina umesto u njihov otišla u tuđi džep, iz Telekoma, EPS-a i termoelektrane "Nikola Tesla“ su pretili da će građanima uskratiti svoje usluge ukoliko im se ne povećaju plate. Vlada je na telefonskoj sednici došla do rešenja problema: nek se štrajkuje, samo da sa saobraćajnice ne blokiraju, a za to će se postarati policija. Analitičari procenjuju da će vladu na kraju srušiti štrajkači, samo je pitanje koji: oni gladni ili oni siti.

"Od početka godine bilo je 30 štrajkova, a prethodne godini nešto više od 100 ", rekao je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i naveo da je reč uglavnom o štrajkovima u preduzećima gde je privatizacija propala.

 
On je ukazao da štrajkovi više nisu pitnje samo juga Srbije, već i istočne i zapadne i centralne Srbije.

"U Kuršumliji se nije dešavao protest radnika, niti bivših radnika, to je bukvalno protest svih građana opštine koji nemaju budućnost i perspektivu, nemaju nijednu firmu koja radi, ugrožena je egzistencija i njih i njihove dece", rekao je Orbović. Prema njegovim rečima ove i prošle nedelje u Srbiji je bilo 19 štrajkova, a samo ovog meseca 34.

Međutim, istog dana kada je Orbović prebrojao štrajkove radnici iz Kuršumlije, koji su 12 dana put Niš-Priština držali u blokadi, oslobodili su ga pošto je Vlada postigla dogovor sa "Simpom“ da otpočne strateško partnerstvo sa kombiatom "Kopaonik“ i pokrene proizvodnju u ovom preduzeću, što je bio i jedan od zahteva radnika. Ne treba zaboraviti da su zaposleni ovog privatizovanog preduzeća tražili i povezivanje radnog staža i isplatu zaostalih zarada, sve obaveze poslodavca.

Bez plata su i radnici ćuprijskog grfičkog preduzeća "Mladost“ koji su blokirali put Jagodina-Paraćin. Legalne plate nisu primili već 20 meseci, a ne znaju ni od koga da ih traže pošto im je vlasnik firme nepoznat, rekao je predsednik sindikata "Mladosti“ Miroslav Erić. Prema njegovim rečima dan pred blokadu puta direktor im je "iz kese isplatio novac“.

Ako bi se moglo meriti ko je od štrajkača najgladniji onda bi to bili radnici veterinarske ustanove "Glutin“ iz Padinske skele. Oni su 19. januara započeli štrajk glađu tražeći od vlade da im se splati 49 zaostalih plata (od novembra 2005. ne primaju plate).

Neki od njih kažu da su pokušali da nađu posao, ali da ih verovatno zbog godina niko ne zove. "Danas je Jovandan, a mi gladujemo. Nemam ništa drugo reći“, izjavio je radnik "Glutina“ 20. januara.

Učestali štrajkovi glađu i blokade puta izgleda da više ne pogađaju nikoga pa su radnici farme "Pantomarket stočara“ iz Mrčajevaca rešili da do svojih zarada, i već tri godine neisplaćenih prekovremenih sati, dođu tako što će više od 1.000 bikova ostaviti gladnim. Međutim, vrlo brzo su od ove ideje odustali plašeći se tužbe vlasnika ukoliko se bukovima nešto desi.

"Štrajkovaćemo do ispunjenja zahteva, ali bikove ne smemo ostaviti bez hrane. Nastojaćemo pregovorima ostvarimo svoja prava“, rekao je predsednik štrajkačkog odbora.

Kad "siti" traže više

I dalje je san mnogih u Srbiji da se zaposli u nekom od javnih preduzeća. Osnovni razlozi su redovna i "pristojna“ plata koja bi gore navedenim "gladnim“ štrajkačima bila i više nego pristojna. Međutim, radnicima javnih preduzeća, nezadovoljnim svojim finansijskim stanjem, nije bilo potrebno ni da blokiraju puteve, ni da gladuju da bi ostvarili zahteve. Dovoljno je bilo da zaprete da će Srbiju uskratiti svojih usluga, koje na domaćem tržištu monopolski drže.

Tako su zaposleni u termoelektrani "Nikola Tesla“ (TENT) zatražili da im se povećaju plate u skladu sa inflacijom i na osnovu činjenice da su najveći proizvođač struje u državi (55 odsto). Pošto su tokom hladnih dana smanjili proizvodnju struje za 10 odsto, što im zakon u štrajkačkim uslovima dozvoljava, izdejstvovali su povećanje zarada od 8,5 odsto.

Kako je vlada sa MMF-om dogovorila zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru i ove godine, EPS nije dobio povećanje, ali je dobio dozvolu da planiranu ovogodišnju dobit od 3,75 milijardi evra podeli na 30.000 radnika. To znači da će svaki radnik EPS-a na sadašnju platu dobiti prosečno još po 7.000 dinara (visina nečije plate na jugu Srbije).

Na ovu vest odmah su reagovali i sindikalci drugih javnih preduzeća, koji takođe kažu da će od Vlade tražiti povećanje zarada.

"Apsolutno se razmišlja u smeru povećanja plata i mislim da ćemo i mi napraviti pritisak na Vladu. Postoji inicijativa i možete očekivati da ćemo i mi ući u neke proteste ili štrajkove. U ovom trenutku je nezahvalno licitirati koliko ćemo tražiti, ali sindikati su odavno nezadovoljni“, rekao je pre desetak dana Dragan Panić iz sindikata "Nezavisnost" Telekoma.

Direktor "Telekoma" Branko Radujko pored toga što je izdejstvovao da u ovoj firmi ne dođe do štrajka i uznemiravanja korisnika, je upozorio da bi povećanje primanja u TENT-u moglo da dovede u pitanje Vladinu politiku.

"Ako se na primeru bilo kog preduzeća koje kontroliše država menja utvrđena politika Vlade, onda ja lično razumem reakciju reprezentativnih sindikata "Telekoma", i istakao da radnici "Telekoma" zaslužuju najbolje uslove.

Predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak upozorava Vladu da bi protesti mogli dobiti šire razmere i kaže da svi imaju pravo da podnesu račune za neispunjena obećanja. "Ako neko sad izvoljeva, pa traži preko hleba pogače, ako mu niko nije ni obećao, ako nema ni jedan dokument koji govori u njegovu korist, to je druga priča, onda ćemo ga posavetovati da nije u pravu i da to ne traži. Ali ako imaju prava, kao što imaju prava i ovi u Kuršumliji, i ovi u Beogradu u EPS-u, što im je neko obećao i potpisao da će im dati, kada ministar potpiše, to je na nivou zakona."

"Nije logično da bilo ko ima povoljnije uslove od preduzeća koje se bori sa snažnom konkurencijom, ostvaruje najveću dobit, uplaćuje najveću dividendu, otplaćuje dugove, smanjuje broj zaposlenih, uspešno posluje u regionu i koje je po svemu najuspešnije preduzeće sa državnim kapitalom“, rekao je Radujko.

Predsednica istog sindikata, ali u PTT-u, Milica Marković je rekla da se i u ovom preduzeću razmišlja o štrajku posle poteza EPS-a.

"Ako Vlada dozvoljava da se na takav način povećavaju plate, a nama to nisu dozvolili, onda ćemo i mi morati da se ponašamo kao radnici EPS-a“, rekla je ona. Predsednik sindikata "Srbijagasa" Veljko Milošević je tih dana izjavio da će sindikati u ovoj firmi imati sastanak kako bi razmotrili mogućnost obustave rada zbog kašnjenja zarada.

Šta kaže Vlada Srbije?

Ministar rada Rasim Ljajić kaže da je stvoren ambijent da se jedino štrajkom može doći do nekih prava. On ne isključuje mogućnost da će protesta na proleće biti još više.

"Vlada ne sme da ignoriše proteste, ali država ne sme da upada u zamku i plaća obaveze poslodavca, već da obaveže privatnike da ispune obaveze. Nema potrebe da trpe drugi građani zbog blokada pruga, autoputa, autobuskih stanica“ navodi Ljajić.

Na pitanje novinara ima li Vlada plan da zaustavi talas protesta, u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića odgovaraju da se i do sada vodilo računa o radnicima privatizovanih preduzeća.

"Što se tiče javnih preduzeća, podsećamo da je usvojen finansijski plan do 2011. godine. Ako javna preduzeća ostvare dobit, vlada nema ništa protiv da se iz tih para povećaju plate“, rekli su u Cvetkovićevom kabinetu.

A šta da rade zaposleni u onom delu javnog sektora koji ne ostvaruje dobit, kao što je školstvo i zdravstvo?

Pošto inflacija pogađa sve, a ne samo zaposlene u TENT-u granski sindikat prosvetnih radnika "Nezavisnost" zatražio je u subotu hitan sastanak nadležnih sa sindikatima, na kojem bi se "izneo plan postupnog i približnog izjednačavanja zarada svih zaposlenih u javnim službama sa zaradama u javnim preduzećima".

"Ukoliko se dele nadoknade iz dobitka javnih preduzeća, sasvim logično tražimo učestvovanje u toj raspodeli", navedeno je u saopštenju sindikata.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je izgleda spreman na saradnju, ali ne sa svima. Na očekivanje radnika "Kopaonika“, koji su 12 zimskih dana i noći proveli u blokadi puta, da se pojavi i na licu mesta sa njima dogovori Dinkić je odgovorio da mu "ne pada na pamet" da ide tamo gde radnici blokadom puta, ili na drugi način, pokušavaju da ga ucene.

Kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru, Dinkić je rekao da od povećanja zarada nema ništa jer "ako bi sada povećali plate, to ne bi bilo prvi put da Srbija kada pregrmi najtežu krizu počne sama sebe da ubija, a to neću dozvoliti“.

Međutim, "ona preduzeća koja ostvaruju neku dobit, moći će eventualno oko Uskrsa da isplate bonus, ali dok Srbija ne izdaje iz recesije, nema generalnog povećanja plata", poručio je Dinkić.

Na telefonskoj sednici u subotu vlada je našla rešenje, ako ne kako da zaustavi štrajkove, onda kako da ih učini manje vidljivim.

" Imajući u vidu da se nastavlja sa tendencijom da štrajkovi prerastaju u blokade puteva, pruga i objekata, nužno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzme sve zakonom predviđene mere i ovlašćenja, kao i upotrebu sredstava prinude, kako bi se u slučaju pomenutih dešavanja omogućilo nesmetano obavljanje saobraćaja i normalan protok ljudi i robe“, zaključila je Vlade.

Ekonomska analiza - uzroke štrajka policija ne može da eliminiše   Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk je rekao da je Vlada Srbije, pre nego što je donela zaključak o potrebi angazovanja policije u slučaju blokade saobraćajnica i objekata, morala da eliminiše stvarne uzroke sve većeg nezadovoljstva zaposlenih, pre svega u loše privatizovanim preduzećima. Prema njegovim rečima, problemi zaposlenih u njima traju mesecima, zbog čega je bilo potrebno da država reaguje kada su ti problemi nastajali. "Ne može da se dozvoli da se kumuliraju ti gubici i ti dugovi zarada prema zaposlenima. Zaposleni nemaju ništa drugo nego da pokušavaju da im se iz budžeta to sve isplati, što takođe nije prihvatljivo za poreske obveznike zemlje", kazao je Ćulibrk.