Korupcija pojela čitavu Srbiju
Politička korupcija u kojoj se valja na stotine miliona evra razjeda Srbiju i osnova je na kojoj cveta klan bogatih. Umesto vladavine prava i zakona Srbijom vlada samovolja bogatih pojedinaca, moćni političari umešani u velike afere koje su umesto na sudu završile u arhivskoj građi, piše Blic.
Poguban uticaj na poslovanjePrema istraživanju USAID, jedan od problema koji značajno utiče na razvoj poslovanja u Srbiji jeste i sveprisutna korupcija. Korupciju u državnoj administraciji najviše opažaju preduzetnici iz Beograda i jugoistočne Srbije. Čak 14 odsto ispitanika iz prestonice bilo je izloženo jednom vidu uslovljavanja i korupcije od državnog službenika u toku upravnog postupka, a čak osam odsto preduzetnika iz Beograda je zbog tog ucenjivanja dodatno platilo državnog službenika! |
- Afera “kofer” je paradigma naše neuspele borbe protiv političke korupcije. Postojao je kofer sa 100.000 evra, a na kraju je ispalo da nije ničiji. O tom slučaju se skoro sve zna ili se može saznati, ali je predmet arhiviran. Sve što se zna i o toj aferi, kao i o drugima u koje su umešani funkcioneri, završava kao arhivska građa. U korupcionaškim aferama u kojima učestvuju izabrane i postavljene ličnosti, okreću se stotine miliona evra. Ne kažem da se ne treba boriti sa sitnom korupcijom, od sto ili dvesta evra, koju srećemo na svakom koraku, ali treba hvatati one koji imaju veliku moć. A baš u tome kod nas nema pomaka u pozitivnom pravcu - kaže za “Blic” Vladimir Goati, predsednik "Transparentnosti Srbija“.
On ističe da su i u drugim zemljama političari "napravljeni od istog materijala“, ali da su okolnosti drugačije.
- Setite se Berluskonija na sudu, Sanadera u zatvoru, slučaja "Zavala“ u koji je umešan politički vrh Crne Gore. Samo kod nas nema ni malog pomaka u rasvetljavanju političke korupcije. Zataškavanje krupnih slučajeva korupcije jedan je od osnovnih razloga zašto smo siromašni - ističe Vladimir Goati.
Stepen korupcije u zemlji upravo je obrnuto proporcionalan stepenu njenog razvoja i bogatstva ljudi. Srbija se nalazi na dnu lestvice zemalja rangiranih po visokom društvenom proizvodu, platama i sigurnosti za investitore i u vrhu je zemalja sa najvišom korupcijom. Stepen percepcije korupcije prošle godine skliznuo je sa 3,5 na 3,4, dok se kod naših suseda popravio.
Institucije koji bi trebalo da su nezavisne, u Srbiji su uništene. Goati ističe da u Srbiji nema nijedne institucije koja je kod građana zadobila vrednost i trajnost ili koja izaziva strahopoštovanje kao što to čini pomen Vrhovnog suda kod prosečnog Amerikanca. Ali, kaže Goati, tajna je u tome što za 200 godina nijedan član tog suda nije napravio ni najmanji skandal, a kod nas “ljudi koji su na čelu institucija ne poštuju procedure ni zakone, već rade na radio-talasima vlasti”.
- Prema rezultatima istrage, ispada da kod nas nema političke korupcije, a čim takvi veliki slučajevi poput “kofera” mogu da padnu u zaborav, vi šaljete poruku “pokušajte”. Od svih institucija u ovoj državi najviše je protiv političke korupcije uradilo istraživačko novinarstvo u aferi "Kolubara“. Novinari su radili ono što je trebalo da urade državne službe. Ali i pored toga ljudi koji su u vladi imali su mašine koje su radile 25 sati dnevno isisavajući milione. A na to ne obraćamo pažnju. Zato smo siromašni - ističe Goati.
Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, smatra da je korupucija u Srbiji zapravo trgovina institucionalnim i političkim uticajima. Ona onemogućava sposobne da se razvijaju, blokira normalan razvojh malih i srednjih preduzeća.
- Kroz korumpirane preduzetnike koji su posledica institucionalnih i političkih uticaja, pere se novac i vanredni prihodi. Kad neko omogući privilegovan posao na tenderu ili bilo kom drugom biznisu od četiri milijarde evra javnih nabavki, na korupciju ode od 800 do milijardu evra. Upravo ti ljudi određuju i akumulaciju i razvoj - kaže Knežević.
Korumpirani preduzetnici produkt su još iz devedesetih godina, pogubno nasleđe, a sada su, kako ističe naš sagovornik ukrupnili svoj kapital i povećali političke privilegije.
- Najveći biznis u Srbiji vezan je za politički uticaj. Čak postoji pravilo: “Na tenderu koji nisi namestio, nemoj da učestvuješ”. Lek protiv nje je definisati vlasnike kapitala, zatim obezbediti maksimalnu transparentnost i na svaki impuls javnog mnjenja o potencijalnim zloupotrebama početi sprovoditi istražne i druge pravne radnje. Potrebno je i proglasiti uzbunjivače apsolutno zaštićenim osobama - naglašava Knežević.
Privrednici, onaj zdravi deo ekonomije, s punim pravom pitaju šta će država po tom pitanju da učini. Zoran Ilić, vlasnik “Biomelema” i član Naše Vlade, ukazuje da ukoliko se žele bolji poslovni i ekonomski rezultati, vlast mora da ima dijalog sa uspešnim privrednicima.
- Proteklu deceniju tranzicije imali smo privatizaciju kroz otimačku pljačku i korupciju, gde su kupovana preduzeća kako bi se stekla imovina i nekretnine, a onda su upropaštena. Sada je poslednji trenutak da se okrene privrednicima koji imaju rezultate na tržištu i koji uspevaju da budu konkurentni, a posebno koji uspevaju da proizvode za izvoz. Sve drugo je pogrešno i pogubno - ističe Ilić.
