Srbija u okovima sistematske korupcije: Isflekane bele kragne
Dokle je stigla Srbija u borbi protiv korupcije? Da li je uspešna kako su prethodnih dana ocenili srpski ministri na niškom antikorupcijskom forumu ili će, sudeći prema porukama inostranih organizacija i tela, morati još mnogo da uči i naporno radi, naročito kad je reč o korupciji visokorangiranih službenika.
Početkom meseca Grupa država za borbu protiv korupcije (GRECO) je saopštila da Srbija i dalje u potpunosti nije ispunila nijednu od 13 preporuka ovog tela Saveta Evrope za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima, a Transparensi internešenel u januaru je izneo podatke da je nazadovala gledano kroz indeks percepcije korupcije.
Složen problem
Ministarka pravde Nela Kuburović tvrdi suprotno. Kaže da Srbija napreduje i tvrdnje potkrepljuje navodima da je za godinu dana primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala doneto 448 presuda, od kojih 444 osuđujućih i da je bilo 10.000 krivičnih prijava i 681 lice pod optužnicom.
- Od ukupnog broja osuđujućih presuda, 356 je doneto na osnovu sporazuma o priznanju krivice, a većinu prate zatvorske kazne - kazala je i dodala da među njima ima visokorangiranih lica, direktora Uprave za agrarna plaćanja i zamenika direktora Saobraćajnog instituta CIP.
Hvali se i ministar policije Nebojša Stefanović koji kaže da je Srbija u borbi protiv korupcije rame uz rame sa državama EU.
Sagovornoci "Vesti" antikorupcijski stručnjaci, međutim, ukazuju da su u Srbiji "beli okovratnici" i dalje nedodirljivi.
Izjave ministara koje sugerišu da je problem korupcije mali nisu tačne, komentariše za "Vesti" predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija Dragan Dobrašinović i ukazuje da na polju sistemskih rešenja nije učinjen nikakav korak napred, već nekoliko unazad. Na delu je, pojašnjava nam, čak i urušavanje institucija koje su brana korupciji.
- Ključ problema jeste što se sudski tretiraju dela koja se tiču privrede, ali državni sektor ostaje gotovo nedodirljiv. Nema osuđujuće presude ni za jednog visokog funkcionera, a tu paradigmu nekada vladajuće DS nasledila je vlast SNS - ukazuje kako sud ne procesuira vrlo visoko rangirane političare, pa tako ni sistemsku korupciju.
Ovaj stručnjak ističe da se kroz nova zakonska rešenja stvaraju preduslovi za korupciju, a kao zajedničku tačku svih rešenja vidi suzbijanje slobodnog tržišta i kreiranje monopola u kojima poslove dobijaju ljudi bliski vrhu vlasti.
Oprezni investitori
GRECO u izveštaju, kako prenosi Insajder, uz činjenicu da je 10 preporuka delimično primenjeno, a tri nisu uopšte, navodi i da ocena srpskih vlasti u primeni preporuka više nije "u celini nezadovoljavajuća". Međutim, podatak Transparensi internešenela da je Srbija deset mesta pala u odnosu na 2018, na listi Indeksa percepcije korupcije, i dalje je svrstava u zemlje "s visokim nivoom korupcije".
Taj rezultat je, prema rečima Zlatka Minića iz Transparensi Srbija, dobijen na osnovu više istraživanja sprovedenih za potrebe investitora, konsultantskih kuća i drugih i predstavlja stav stručnog miljea, odnosno kako oni doživljavaju stanje u biznisu određenih država.
- Dobijeni indikator utiče na njih i njihove poslovne i druge poteze. Na osnovu toga znaju imaju li posla s neuređenom državom ili s ozbiljnom pravnom državom koja štiti njihova ulaganja - pojašnjava on.
Ukazuje i da ministri pričaju o korupciji bez detaljne statistike i egzaktnih podataka na osnovu kojih bi se moglo zaključiti šta je urađeno.
- Čuli smo kako je bilo više od 400 presuda, ali nema podataka iz prethodnog perioda, pa ni mogućnosti poređenja da bi se jasno videlo da li je ostvaren taj napredak o kome oni pričaju. Iznose se i presuđeni predmeti među kojima je ogromna količina nagodbi, što govori da je reč o slučajevima sitne korupcije. Nema nikoga ko je na visokom položaju, niti krivičnog gonjenja tih ljudi, pa tako ni napretka u ovom segmentu borbe protiv korupcije - kaže ovaj stručnjak.
Ukazuje da kad je reč o Zakonu o zaštiti uzbunjivača koji su razotkrili korupciju, javnost može da čuje samo da li su oni zaštićeni, ali ne i o slučajevima nedela na koja su ti uzbunjivači ukazali.
- Ako se govori o nekom poboljšanju, minimalno ga ima u zakonodavnom okviru, ali se doneti zakoni ne sprovode u praksi. Uz to, neki najavljeni nacrti zakona i antikorupcijski propisi, ukoliko budu usvojeni, mogu da unazade borbu protiv korupcije - kaže Zlatko Minić.
Ima, prema njegovim rečima, i marketinških zakona poput najavljenog o utvrđivanju porekla imovine koji deluje da će pre biti donet radi rasta sredstava u budžetu nego zbog borbe protiv korupcije.
Ombudsman bez zamenika
- Više od 60 odsto Strategije za borbu protiv korupcije nije realizovano, 37 odsto jeste, ali nije u propisanom roku. O tome se u javnosti ne govori - kaže Zlatko Minić koji kao propuste navodi to što još nije pokrenut postupak izbora novog poverenika za informacije od javnog značaja, kao i što je ombudsman Zoran Pašalić smenio zamenike ombudsmana, a novi nisu izabrani.
U društvu sa Kinom
Podaci TI govore da je Srbija na listi 180 zemalja, 87. mesto deli sa Kinom, dok je godinu ranije 2017. sa indeksom 41 bila na 77. mestu. Ta statistika pokazuje da opet ima Indeks percepcije korupcije, isti kao 2012, što govori da bitnijih promena nije bilo već duže od decenije.
