Žena uvek spremna za dvoboj

Mačevanje je Veri Jeftimijades Jobst donelo mnogo radosti. Punih 27 godina bila je suvereni vladalac ove veštine, najtrofejnija je jugoslovenska mačevalka svih vremena. I danas, u 75. godini, i dalje je puna energije i živosti. Živi sa suprugom u stanu u centru Beograda, preko puta Kalemegdana.

Vera Jeftimijades Jobst na vrhuncu karijere

Kada se priseća svojih sportskih uspeha, njene oči zaigraju i bljesnu posebnim sjajem. Nikada se nije mirila sa porazom, pa ne čudi što su je mnogi nazivali divljim borcem. Samokritično priznaje svoje mane, ukazuje na propuste. Od sportskih borilišta se oprostila pre više od tri decenije. Floret od tada ne uzima u ruke, zauvek mu je rekla zbogom. Ali, profesiju za koju se školovala, ne napušta. Mada je u penziji, i dalje se bavi arhitekturom.

MUKE SA KIČMOM
- Dok sam se aktivno bavila mačevanjem ni sama ne znam šta sam sve lomila i po koliko puta. Bolela su me često krsta, ali posle nekoliko terapija bilo bi mi bolje. Ali, tada sam bila mlada, sve je to došlo i prošlo, ja sam imala želju i volju da pobeđujem, budem najbolja... I uspevala sam u tome! Ništa mi nije bilo teško! E, sad se naplaćuju neki zaostali dugovi. Moja kičma je mnogo propatila i već 20 godina kuburim sa bolovima. Zalečila sam se, pa krenula po starom, dajući gas 200 na sat, zaboravljajući šta sve može kasnije da se desi. Poput Skarlet O'Hare, u filmu "Prohujalo s vihorom", i ja sam čekala da dođe sutra, pa da se bavim problemima.

- Pre godinu dana bilo mi je užasno. Nisu mi pomagali ni lekovi, bolovi su bili nesnosni. Vrištala sam od muke! Nisam mogla ni da sedim, ni da ležim, jedino mi je prijalo da šetam i to po ravnom... Nikada nisam bila pristalica alternativne medicine. Nisam ni pomišljala da se obratim nekom kostolomcu. Uvek sam verovala lekarima, taj stav nisam promenila. Ipak, na nagovor prijateljice, kojoj su tretmani kiropraktike pomogli, potražila sam pomoć jedne Ruskinje, doktorke Marine Markove. Ona je hirurg ortoped, ali i specijalista za kiropraksu i akupunkturu. Nevoljno sam pristala da odem kod nje na pregled, ali urodilo je plodom.

Vera sa mužem Mariom i sinom Markom

 

- Posle četiri nedelje dana Ruskinja me je vratila u normalu. Trebalo je da posle tri meseca da imam još 12 terapija, ali sam ja po svom starom običaju, prolongirala odlazak kod nje. Otišla sam posle šest meseci i odradila samo dodatnih osam terapija. Ko velim, od mene je dosta. Videla sam da mogu da jurcam kao u dobra, stara vremena. Doduše, na razne strane idem gradskim prevozom, ne više svojim autom, jer sam pre pet-šest godina prestala da vozim.
 

BRZA NA JEZIKU
- Moj moto dok sam se takmičila bio je - ili prva ili ništa. Kada čovek nešto mnogo želi u životu, onda on to i ostvari. Za mene je mačevanje bilo borba na život i smrt. Uvek sam htela da budem još bolja, posle svake pobede htela sam još i još i još. Imala sam karijeru koju bi svako poželeo. Osim 16 titula državnog prvaka, osvojila sam više od 80 trofeja na domaćim i međunarodnim turnirima, bila druga na Balkanu, treća u Evropi.

Na letovanju u Grčkoj

- Takvom brzinom sam pogađala da sudije, a bilo ih je pet, jedan glavni i po dvoje sa strane, u toj gužvi nisu mogle da registruju svaki moj potez. Onog trenutka kada je uvedeno električno mačevanje, iskočila sam u prvi plan i stigla do vrha. Poslednje državno prvenstvo osvojila sam 1979. godine i tad sam se konačno, sa 42 godine, povukla.

- Svaki neuspeh dovodio me u očaj, ali nikad me nije zaustavio. Brzo bih ustajala i krenula ispočetka. Ni danas ne prihvatam poraz. Mnogi treneri na meni su slomili zube. Specifično sam mačevala, imala čvrstu volju i neverovatnu koncentraciju. Bila sam mušićava, oko mene je morala da bude čitava svita, koja bi mi ugađala. Takva sam bila, ne mogu da krijem ili lažem. Govorila sam: "Ko hoće da me prihvati ovakvu kakva sam, u redu, a ko neće - srećan mu put". Ista sam bila na sportskom borilištu i u privatnom životu.

- Novinari su me voleli. Znali su da ću uvek nešto da lanem, pa su me pozivali pred takmičenja. Oni pitaju, daju mi šlagvort, bace mamac, a ja onda pustim svoju jezičinu, počnem da palacam i oplićem po svima redom. Malo mi je trebalo, pričala sam kao navijena, bila oštra i direktna. Koliko puta sam se samo pokajala što sam brzopleto izletala - prvo bih nešto rekla, a tek posle razmišljala...
 

POBEĐIVALA I KAO TRUDNICA

- Kada sam prestala da se bavim sportom, nastavila sam da trčim svaki dan, a onda se to proredilo. U stanu smo imali kućni trenažer, ali i to sam vremenom batalila. Hodala sam mnogo, pešačila, to i dalje radim. Iskrena da budem, najviše mi je žao što se više nisam bavila detetom. Trebalo je da se igram sa sinom Markom... Možda zbog toga i danas čuvam njegove igračke. Kasno sam postala majka, u 35. godini, ali pauzu u mačevanju nisam pravila. Kada sam bila u četvrtom mesecu trudnoće, učestvovala sam na državnom prvenstvu i bila prva. Posle su mi u šali govorili da mi je bilo lako da pobedim jer nas je bilo dvoje. Trenirala sam sve do devetog meseca, a tridesetak dana posle porođaja vratila sam se takmičenjima. Marka sam vodala svuda sa sobom. Tad sam vozila folciku, sina bih stavila pozadi u nosiljku i onda sam mu pevala: "Vozili se u duetu, po ovome belom svetu"...

- Moj sin Marko uskoro puni 40 godina i već deceniju i po živi u Londonu, gde je profesor na fakultetu, predaje istoriju i teoriju arhitekture. Na mene je žestok i tvrdoglav. Nije oženjen, ganja karijeru. Na koga li je, sve se pitam... Moj muž Mario i ja ne pitamo više sina ima li nešto novo, hoće li se ženiti. Još dok je živeo u Beogradu, imao je nekoliko finih devojaka. Posebno mi je bila draga jedna slikarka, lepa, pametna, obrazovana, iz dobre porodice, vaspitana. Kada su se razišli, činilo se da je meni bilo teže nego Marku, silne suze sam prolila. Šta ću, vežem se za potencijalnu snaju, zavolim je, a posle patim kad se raziđu.
 

KRATAK FITILJ
- Sa suprugom Mariom Jobstom sam nedavno proslavila 41 godinu braka. Moj muž je svetac! On je zaista divna osoba, puna razumevanja, tolerancije, smiren. Ma, duša jedna! Svaka mu čast kako me je izdržao i istrpeo svih ovih godina! Ja nisam "laka za održavanje", imam kratak fitilj, brzo planem... Daleko od toga da sam loša osoba, ali sam teška. Pa, još taj moj jezik koji je brži od pameti... Sve je moj Mario junački podnosio!

Sa sinom Markom kad je imao mesec dana

 

- Meni je ovo treći brak. Prvi muž je bio mladalačka ljubav, zabavljali smo se dok sam bila srednjoškolka i studentkinja. Razveli smo se pošto mi je pukao mišić na nozi na jednom takmičenju. Puče mišić, a puče i moj brak. Zdravstvene tegobe sam sanirala, a za brak nisam imala lek. Sa drugim suprugom sam se razišla zbog čuvenog neslaganja naravi. Imamo ovaj jedan mali život i treba ga živeti. Smatrala sam da se nikad ne treba zakačiti i trpeti, nego ako ne valja - menjaj! Trebalo je imati i petlju za takve odluke i promene. Marija sam upoznala na mačevanju. Prvo smo bili prijatelji, a onda se rodila ljubav. Kasnije mi je bio i trener. Moja majka je često govorila: "Svaka čast onome ko te bude trpeo". Eto, Mario je i to uspeo. Da znate samo kako savršeno kuva!

- Mario i ja smo arhitekte, a našim stopama je krenuo i sin Marko. Muž je veći deo svog radnog veka proveo u Energoprojektu, a pre sedam-osam godina sa nekoliko kolega otvorio je firmu, arhitektonski biro. Mnogi moji vršnjaci su odavno u penziji, a ja ni ne pomišljam da prestanem da radim. Sudski sam veštak u oblasti građevinarstva, radim i tehnički prijem potkrovlja, kuća, naselja i stalno sam u pokretu. Dok sam aktivna, znam da sam živa, kad budem stala - gotovo je!