Hirurg od kojeg uče Rusi i Kinezi

Potpis doktora Zorana Krivokapića stoji ispod tri monografije i više od 300 radova objavljenih u stručnim časopisima širom sveta. Citirali su ga u raznim publikacijama više od 500 puta. Gotovo na svim kontinentima održao je 97 predavanja po pozivu, u otadžbini deset više.

Doktor Zoran Krivokapić

 

Obavio je na hiljade operacija i spasao isto toliko života, 20 puta je operisao pred kamerama i tako omogućio stotinama kolega da u direktnom prenosu prate kretanje njegovog skalpela. Uveo je u praksu više od 40 novih dijagnostičkih i hirurških tehnika. Profesor je na Medicinskom fakultetu u Beogradu i gostujući predavač na univerzitetima u regionu i svetu. Član je Britanskog kraljevskog društva hirurga, članskom knjižicom počastila ga je i američka asocijacija hirurga, od njega uče i uvažavaju ga i Rusi i Kinezi, i Japanci i Arapi i svi bi rado da ga imaju u svojim redovima.

Dr Zoran Krivokapić, je jedan od najčuvenijih i najpoznatijih srpskih hirurga, načelnik Odeljenja za kolorektalnu hirurgiju Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije, predsednik Evropskog udruženja kolorektalnih hirurga.

Slučaj Martinović

Ovaj 57-godišnjak, koji svoje znanje i umeće, svoju veličinu nosi sa lakoćom, dobitnik je mnogih domaćih i međunarodnih priznanja. Međutim, od svih plaketa najdraža mu je spoznaja da je spasao nečiji život.

- Nema bolje nagrade od osmeha s kojim me dočeka čovek kojem sam uspešno otklonio tumor, na čijem licu prepoznajem novu radost življenja - kaže prof. dr Krivokapić.

U jednom od brojnih komentara na njegov rad i karijeru koji se mogu pročitati na internet forumima, nalazi se i sledeći: "Ovog lekara i ekipu koja radi sa njim na klinici treba čuvati kao malo vode na dlanu."

Pitamo dr Krivokapića ima li osećaj da su nam ruke suve, odnosno misli li da ga dovoljno čuvamo? Umesto odgovora, objašnjava:

- Smatram da u karijeri još nisam doživeo vrh. Želim da sve ovo što znam i umem prenesem celoj Srbiji, da svi pacijenti od toga imaju dobrobit - kaže čovek koji je operisao rak debelog creva u 50 gradova u Srbiji i koji se odaziva na svaki poziv za pomoć.

- Mene uvek zovu kada slučaj izgleda beznadežan, ali moje kolege i moj tim znaju da za mene nema bezizlaznih situacija. Zato rado odlazim u svaku bolnicu gde postoje uslovi da se uspešno obavi operacija - objašnjava prof. dr Krivokapić.
Da li je u detinjstvu, igrajući se po rodnom Zvečanu, i kasnije, kao gimnazijalac u Kosovskoj Mitrovici, pomišljao da će njegova profesionalna budućnost biti vezana za operacione sale?

Otac Vojislav i majka Radmila nisu se mešali, ka medicini ga je usmerio ujak, onako usput, a ka hirurgiji supruga Dragana, takođe lekar, fizijatar. Ka užoj specijalnosti - hirurgiji debelog creva - usmerila ga je tragedija njegovog sunarodnika iz Gnjilana koja je svojevremeno uzdrmala čitavu bivšu Jugoslaviju. Radi se o Đorđu Martinoviću kome su Albanci 1985, dok je radio na njivi, slomljenom pivskom flašom rasturili analni otvor.

Pošto u to vreme niko u zemlji (čiji su se političari, na čelu sa tada veoma moćnim Slovencem Stanetom Dolancom trudili da, zarad nacionalnog mira u zemlji, zataškaju taj slučaj) nije mogao da pomogne nesrećnom čoveku, poslali su ga u London, u ruke dr Pitera Holija.

Zoran Krivokapić je otišao sa Đorđem, da mu bude podrška i da mu pomogne. Napuštajući Beograd, nije ni slutio da će ostati u Londonu više od godinu dana. I danas s ponosom govori o čuvenoj klinici "Sveti Marko" gde je asistirao dr Holiju koji mu je omogućio stručno usavršavanje. Školarinu je "namirio" besplatnim radom na klinici. Ponavlja da je to bila njegova najznačajnija odluka u životu koja mu je odredila dalji profesionalni put. U Engleskoj je završio postdiplomske studije, a kasnije se kao hirurg usavršavao u Americi i Japanu. U Londonu ga je tada bilo moguće naći samo na dve adrese - na klinici i na kursu engleskog!

Ponuda iz Londona
 

Diploma

Kada ga je 1996. godine dr Bil Hild pozvao da radi u Londonu, odbio je. Izabrao je povratak u Beograd i mizernu platu. Danas, kaže, nije više siguran da je postupio dobro.

- Ovde niko ne ceni rad, naprotiv, ako puno radiš, postaješ problem okolini, gledaju te s podozrenjem - primećuje danas sagovornik "Vesti".

Čuveni Englez, međutim, nije odustao od Krivokapića. U najgore vreme po Srbiju, za vreme bombardovanja 1999. godine, dr Hild ga predlaže za članstvo u Kraljevskom koledžu hirurga Engleske. Nije se obazirao na primedbe da ukazuje čast jednom Srbinu čiju zemlju, pored ostalog i "milosrdni anđeli" iz njegove zemlje, zasipaju osiromašenim uranijumom.

Iako su mu vrata mnogih svetskih klinika bila otvorena, dr Krivokapić nije želeo da ima adresu u inostranstvu. Izabrao je Srbiju.

Svojim najvećim profesionalnim uspehom smatra uvođenje nove metode u hirurškom lečenju karcinoma debelog creva koju je u Beogradu počeo da primenjuje još 1990.
- Nema te komplikacije koju moj tim i ja ne možemo uspešno otkloniti. Sreća je što ova vrsta hirurgije ne zahteva mnogo tehnologije - samo rad, trud, hirurško znanje, a mi to imamo - ponosan je na kolege dr Krivokapić.

Želja mu je da u srpskoj prestonici otvori centar za koloproktologiju koji bi nadmašio državni nivo i bio regionalna ustanova za lečenje raka debelog creva, u koju bi dolazili da operišu najpoznatiji svetski stručnjaci.