Pećka patrijaršija: Imamo dokaze o golgoti

U Pećkoj patrijaršiji, drevnom manastiru, uz tron patrijarha i svetitelja, rad Kancelarije Odbora za Kosovo i Metohiju Svetog arhijerejskog sinoda SPC, obnovljen u jesen prošle godine, “krunisan“ je dokumentacionim centrom. Dragocenim arhivom koji “otvara vidike prošlosti, za putokaz u budućnost“.

U Pećkoj patrijaršiji obnovljen je dokumentacioni centar

 

Vladika Jovan Ćulibrk, vikar patrijarhov i episkop lipljanski rukovodi Kancelarijom, sakuplja i čuva sve što je na ruku istini. I u stalnom je bdenju da od zaborava otrgne nekadašnji život kosmetskih Srba iz “beskrajnog plavog kruga“, njihovih progona i seoba..

- Sad tek ima šta da vam pokažem - rekao je episkop za “Večernje novosti“. - Mada, ni trenutak nisam sumnjao da će nam ovi dragoceni dokumenti biti dostupni. Ne samo nama kojima je na poslušanje poverena Kancelarija, nego i drugima koji žele da se bave istinom o našem Kosovu i Metohiji. Istražuju, i u svojim radovima izveste: ko smo, šta smo, kakvu smo golgotu preživeli i kako se borimo da o njoj dostojanstveno svedočimo.
 

U obnovljenoj patrijaršijskoj rezidenciji, u prostoru iznad patrijarhovog salona, nimalo luksuznog, ali s dobrom merom uređenog - tri prostorije. Od kraja do kraja svake, među ormanima i policama, traje stalna služba istini. Ovde je više od pet stotina knjiga. Nebrojene beleške i zapisi. Video-materijal. Diskete i mape, u reljefu i na hartiji. Slike ruskih majstora koji su, posle progona iz carske Rusije, na obalu Bistrice bacili sidra. Ali i platna srpskih slikara, poput Gvozdenovića i drugih, koji su svoje radove darovali Peći. Tu su i potonji dokumenti i planovi, izjave međunarodnih zvaničnika, medijatora koji su krojili sudbinu južne srpske pokrajine.

Posebno mesto zauzimaju izdanja o pogromu naroda: od leta 1999. godine do proleća 2004. I kasnije, do ovih dana. Razgledamo fotografije srpskih porodica kojima je u ovom delu Metohije oteto sve što su imale. Tu su i izdanja prevedena na engleski i ruski jezik: potresne sudbine, stradanja, seobe. Pravo, neprocenjivo bogatstvo. Svetlost koja ne da da se zamrači prošlost.

- Prvi, da kažem, eksponat koji je stigao u ovu našu arhivu jeste bogata vojna enciklopedija - vodi nas kroz dokumentaciju vladika Jovan. - Doneli su nam je italijanski oficiri. Spasli je iz poharane biblioteke pećkog garnizona naše vojske, koja se posle Kumanovskog sporazuma povukla sa prostora Kosova i Metohije. Onda su stizali i drugi značajni dokumenti. Donosili su ljudi kad su saznali da je obnovljen rad Kancelarije i da ovde, u manastirskom kompleksu, nastaje dokumentacioni centar. Šta je ko imao, darovao je. Svakim danom takvih dragocenosti je sve više. I svi pomažu koliko mogu: obični ljudi, oficiri, novinari, diplomate. Daruju sve što smatraju da je od značaja i pomoći za rad kancelarije i arhiva.

U središnjoj prostoriji postoje tri knjige (najvećih formata), požutele od trajanja. Na njihovim koricama je vreme potrošilo i boju. Ali je ostao miris tamjana i voska.

- Ovo su knjige utisaka poseta našem manastiru - govori vladika. - Lepota rukopisa. I lepota osećanja. Na svim jezicima sveta.