Srpski mamuti svetska atrakcija
Arheološki lokalitet Viminacijum kod Kostolca, poznat kao deo popularne turističke ture "Putevima rimskih imperatora", odnedavno je ponovo privukao pažnju svetske javnosti otkrićem kostiju više mamuta.
Međutim, pre dve nedelje arheolozi su na površinskom kopu Kostolca pronašli kosti mamuta koji je mlađi od Vike i koji najverovatnije potiče iz gornjeg pleistocena. Ubrzo potom u neposrednoj bilizini su otkrivene nove kosti koje još nisu otkopane, ali za koje se pretpostavlja da su deo skeleta pet ili šest mamuta, takođe mlađih od Vike.
Paleontolozi iz Prirodnjačkog muzeja pretpostavljaju, na osnovu sedimenata u kojima su pronađene kosti, da se radi o runastim mamutima koji su izumrli krajem pleistocena pre 10.000 godina.
Telo ovih mamuta bilo je pokriveno dugom i gustom dlakom, koja ih je, uz debeli sloj masnog tkiva pod kožom, čuvala od oštre klime. Visina runastog mamuta kretala se između 2,7 i 3,2 metra, a za njih su bile karakteristične kljove duge do pet metara i spiralno uvijene. Ostaci najvećeg broja ovih jedinki iskopani su u Sibiru.
Arheolog Nemanja Mrđić objasnio je da je na padini, na lokalitetu poznatom kao Nosak, koji se nalazi na 1,5 do 2 kilometra od Vike, početkom meseca pronađen prvi mamut, popularno nazvan Nosko, dok je u nastavku profila zabeleženo još sedam mesta na kojima su kosti presečene radom bagera. Prostor na kome se nalaze izdrobljene kosti je površine oko tri hektara i to je za sada, prema rečima Mrđića, jedini grupni nalaz u Srbiji.
Nosko je, za razliku od Vike koja je bila na 27 metara dubine, pronađen na 19 metara i sve kosti u profilu su na sličnoj dubini, a pronađene su slučajno zahvaljujući kiši koja je sprala blato niz liticu kopa i otkrila ostatke skeleta.
Mrđić kaže da su nedavno otkrivene kosti - nekoliko dugih kostiju, jedna kljova, tri pršljana i nekoliko manjih kostiju, krtije od Vikinih kostiju, koja se najverovatnije zaglavila u blatu i tu skončala, te da je neophodno delove skeleta zaštiti peskom kako bi očuvali vlažnost.
Trenutno bager uklanja oko 100.000 kubika zemlje, kako bi se napravio veštački plato i spustili se na nivo kojim su se mamuti kretali. Tek tada će arheolozi i paleontolozi krenuti sa sistemskim istraživanjem.
Novo otkriće mamuta izazvalo je, prema rečima direktora Arheološkog projekta Viminacijum dr Miomira Koraća, veliko interesovanje svetskih stručnjaka. Korać kaže da je u Parizu razgovarao sa predstavnicima različitih svetskih institucija koje su sve pokazale veliko interesovanje za novo otkriće Viminacijuma.
Prema njegovim rečima, plan je da se u Viminacijumu otvori veliki paleozološki park i da su započeti razgovori sa ljudima iz SAD u vezi sa tim jer, kako je objasnio, od otkrića kostiju mnogo je važnija njihova prezentacija.
Vika se za sada nalazi na mestu gde je i pronađena, što Viminacijum čini jedinstvenim u svetu, ali stručnjaci kažu da će Vika i novopronađene kosti morati da budu premeštene jer termoelektrana "Kostolac" mora da nastavi sa iskopavanjem uglja.
