Srpski mamuti svetska atrakcija

-412+Preporuka

Sreda 20.06.2012.23:21

Srpski, mamuti ? pa necemo to valjda na turskom ? pa to je nas brend jos odkako mamu ti.........ups.....hodaju nasim srpskim bivsim a i buducim zemljama....... !

-310+Preporuka

Sreda 20.06.2012.23:50

bubuleja

xaxaxaxa ... Nisu ovde jos izumrli i putuju,putuju ......!

-63+Preporuka

Sreda 20.06.2012.23:56

- Јебеш ли ти шта?

-45+Preporuka

Sreda 20.06.2012.23:58

Ja kако кад.........

-36+Preporuka

Četvrtak 21.06.2012.00:05

bubuleja

Ako,ako, zdravo je za duh,telo a i dlaku.!

-22+Preporuka

Četvrtak 21.06.2012.00:08

@bubuleja

Snalažljiv k'o radnik Zastave Суперсналажљивост у свакој могућој и немогућој ситуацији. Задивљујућа је способност бивших запослених у овој фабрици да извуку дупе из свакојаких срања у која им се дешавало да упадну. С обзиром на то да је просек у смени био 10-12 литара испијене мученице на неких 7 "радника", морали су да смишљају разне начине да исту прокријумчаре поред портира. Неке су могли да поткупе са килом ракије, док су код појединих морали да изводе вратоломије.

-22+Preporuka

Četvrtak 21.06.2012.00:09

Један од најпознатијих начина уноса алкохола у фабрику био је следећи: "Најмлађи радник изађе из круга до продавнице да купи 'леба, уз то купи и флајку, изреже окрајак, повади сву средину из хлеба и унутра гурне амбалажу пуну чудесне текућине и све то пар пута дневно".

-23+Preporuka

Četvrtak 21.06.2012.00:09

Прича се да је једном један радник на преси погрешно окренуо алат и сјебао 350 комада целих страница за Југа, наравно, пошто се сетио да директор има село и да тамо гаји овце, одмах га је позвао и нагодио се са њим да исте ошиша, а да му се ових 350 комада опрости. Директор пристаје без поговора и још награђује радника плаћеним одсуством.

-34+Preporuka

Četvrtak 21.06.2012.00:10

По сличним смицалицама су били познати и радници фарбаре. Они су за коју кинту или флашу ракије коју добију од колега прескакали делове шкољке за време фарбања. Те шкољке су се слале на посебан плац као шкарт, а ти исти радници су их касније откупљивали по цени 10 пута мањој од реалне. Како су радили, тако су и прошли. Данас већина њих иде на преквалификацију, па у позним годинама уче како да шију, дељу дрво или причају енглески.

-34+Preporuka

Četvrtak 21.06.2012.00:11