Kako partije dele fotelje?
Stranke tokom pregovora o formiranju vlade građanima objašnjavaju kako formulišu zajedničke ciljeve - evropski put, ekonomski prosperitet, očuvanje Kosova, a istovremeno koriste matematičke formule da bi podelile fotelje i udomile stranačke kadrove.
Svaka dobijena funkcija vredi precizan broj poena, a sličan kriterijum se koristi i pri podeli fotelja u javnim preduzećima i agencijama, kao i u ambasadama.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Krstić objašnjava za Danas ovaj princip "matematizacije politike", koji direktno podseća na trgovinu. Kako navodi, funkcije u vladi među koalicionom partnerima dele se na osnovu formule 5-4-3-2-1.
Mesto premijera sa sobom nosi najviše poena - pet, nakon čega sa po četiri poena slede predsednik parlamenta, potpredsednici vlade, gradonačelnik Beograda, kao i "sedam veličanstvenih ministarstava" - unutrašnji i spoljni poslovi, odbrana, pravda, ekonomija, finansije i infrastruktura.
"Ostali ministri se boduju sa po tri poena, državni sekretar sa po dva, dok po jedan poen ide na pomoćnike ministara. Najbolje rešenje pri raspodeli funkcija, ukoliko postoje na primer tri koaliciona partnera, jeste da mesta ministra, državnog sekretara i pomoćnika u jednom ministarstvu pripadnu ljudima iz različitih stranaka, kako bi se uspostavila kontrola izvršne vlasti“, napominje profesor Krstić.
Nakon što se vlada formira, predstavnici vladajućih stranaka, u partokratskom društvu kakvo je naše, među sobom "raspodeljuju" javna preduzeća i državne agencije i fondove i predlažu ambasadore. Krstić navodi da se oni razvrstavaju prema formuli 3-2-1.
Telekom, EPS, Srbijagas, Putevi Srbije, Pošta, Srbijavode i Srbijašume ocenjuju se sa po tri poena, a po dva imaju agencije za privatizaciju, kontrolu letenja i energetiku, Fond PIO i Fond za razvoj. Ostala mesta u državnim i javnim preduzećima „vrede“ po jedan poen.
"Od ambasadorskih mesta, najznačajnija su ona u Briselu, Vašingtonu i Moskvi, sa po tri poena, a na ostale evropske i gradove iz regiona ide dva poena. Jedan poen predviđen je za sva ostala ambasadorska mesta", objašnjava Krstić.
Kako ukazuje, ova kategorizacija je u Srbiji urađena na osnovu primera Belgije, gde je 1980. uspostavljeno neformalno pravilo poznato kao "3-2-1" o važnosti pojedinih političkih položaja koje među sobom raspodeljuju koalicioni partneri.
"Prema tom pravilu, pozicija premijera vredi tri poena, ministra dva, koliko i položaj predsedavajućeg Donjeg doma i Senata, dok jedan poen vredi pozicija takozvanog mlađeg ministra", navodi profesor Zoran Krstić.
