Galuči: Sever da ostane u Srbiji, ostatak KiM da se "otcepi"
Nekadašnji administrator UN za sever Kosova Džerard Galuči smatra da je uspostavljanje "punog autoriteta" Srbije u severnom regionu jedini način da se obezbedi dugoročan mir i stabilnost, te da bi to omogućilo bolje pozicioniranje nezavisnosti ostatka Kosova.
Na svom blogu "Izvan zidova" /Outside the Walls/ Galuči ističe da treba prihvatiti realnost da Priština ne može da vlada severom Kosova. U isto vreme, navodi on, Srbija ne može da očekuje da ikada više vlada delom Kosova južno od Ibra.
Galuči objašnjava da to "ne bi bila podela, nego crtanje linije odvajanja Kosova iz Srbije".
A do ovakovog rešenja moglo bi doći na tri načina:
1. Srbija bi jednostavno mogla da nametne svoja prava kako bi vratila taj deo kosova koji i dalje efektivno kontroliše (kao što su i Albanci uzeli svoj deo).
2. Zatim srpskoj policiji bi moglo da bude dozvoljeno da se vrati na sever Kosova u okviru Rezolucije UN 1244.
3. Takođe, nova rezolucija Saveta bezbednosti UN mogla bi da okonča mirovnu misiju UN i NATO na Kosovu i da prizna Ibar kao novu granicu koja razgraničava dve strane.
Ništa od ovoga ne bi zahtevalo od Beograda da prizna nezavisnost Kosova, ali bi oslobodila put da se približi susedima - objašnjava Galuči.
On veruje da bi se lideri kosovskih Albanaca žalili, pretili nestabilnošću na jugu Srbije i u Makedoniji i još više se okrenuli Velikoj Albaniji. Kosovo bi i dalje moralo da bude posmatrano i pomagano od strane EU. Ali, navodi on, ovim pitanjima bavi se Kvinta od 2008. godine.
"Očuvanje mira" je stiglo do svog kraja na Kosovu zato što su Kfor i Euleks stali na jednu stranu i upotrebili silu da bi nametnuli jednostrani režim. Vreme je da se nastavi dalje, da se završi faza `čuvanja mira` i da se nametne dogovor koji bi otvorio put za pravi mir", zaključuje Galuči.
Galuči ocenjuje da je akcija NATO-a kojom su prisilno otvoreni putevi na severu Kosova 1. juna doveli do nove runde nasilja. On ističe da se Srbi sa severa Kosova nisu predali i teško da će to učiniti.
"Akcije poput političkih hapšenja srpskih pripadnika UNMIK-a i napad NATO 1. juna samo će ojačati njihov otpor da budu deo nezavisnog Kosova. Možda je to i bio nečiji cilj", smatra Galuči.
Moguće je, objašnjava on, i da su "tvrdoglavci" iz Kvinte pomislili da bi bilo dobro da novom srpskog predsedniku, u trenutku kada je preuzeo dužnost, očitaju "lekciju", te da mu "saspu u lice" da se odrekne Kosova i predoče brutalnu realnost da NATO i EU mogu da mu unište politički život povećavajuči ulog na toj teritoriji.
Prema njegovim rečima ova akcija je viđena i kao dobar način da se "ublaže" stavovi lokalnih Srba "pre nego što ih pritisnu da prihvate Potemkinovu administraciju postavljenu od strane Prištine".
"Ali to nije delovalo niti će delovati. Verovatno je zatvorilo vrata bilo kakvom kompromisu kroz dijalog.... Srbi nemaju nikakav razlog da veruju bilo kakvom sporazumu koji ih stavlja u bilo koji odnos sa Prištinom", objašnjava Galuči.