Otimanje u ime države

Privatni izvršitelji sudskih presuda od danas bi i zvanično trebali da počnu sa radom u Srbiji. U najgorem mogućem scenariju to bi značilo da dužnici većih iznosa za komunalne usluge ubuduće neće moći mirno na počinak, jer nikada neće biti sigurni da li će baš ove noći na njihova vrata zakucati uterivač dugova, kako je narod već preimenovao profesionalne izvršitelje.

PRIVATNICI RADE ZA DRŽAVU: Očekuje se veći broj zaplena u Srbiji

Kako objašnjavaju u Ministarstvu pravde, u nadležnosti privatnih izvršitelja biće ona dugovanja koja su nastala zbog neplaćene struje, stanarine, telefona, parkinga, vode, bus plus kartica i drugih komunalnih usluga, dok će sudski izvršitelji i dalje

Plenidba i noću!

Plenidba imovine, ona najgora opcija svakog dužnika moći će da se sprovodi u svako doba dana i noći, uz asistenciju policije i bez prisustva dužnika.
Dovoljna će biti samo dva punoletna svedoka. Zakon predviđa da se izvršene sprovodi svakog dana od 7 do 22 časa, ali da može i van tog vremena, ukoliko postoji izbegavanje obaveze.

- Morali bi da izvršenja sprovode danju, a ne noću, samo radnim danima, i da poštuju dostojanstvo dužnika, koji bi morao da ima na raspolaganju delotvorne pravne lekove. Sve to proizlazi iz prakse Evropskog suda za ljudska prava - upozorava profesorka Vesna Rakić Vodinelić.

sprovoditi izvršenje sudskih odluka iz porodičnih sporova i radnih sporova koji se odnose na vraćanje zaposlenih na rad.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne predviđa koji je to minimalan dug zbog kojeg će biti angažovan privatni izvršitelj, ali je potpuno jasno da se za manje iznose neće utuživati dužnik, niti potezati uterivač duga čiji angažman već u startu košta oko 25 evra.

S obzirom da su privatni izvršitelji uvedeni zbog efikasnije naplate dugova koja su potvrđena izvršnim sudskim presudama, vlasnici imovine u Srbiji koji žive i rade u inostranstvu trebali bi ubuduće ažurnije da plaćaju svoje račune i svaki dolazak u otadžbinu iskoriste da namire dugovanja.

- Skrenućemo pažnju komunalnim kućama na poziciju dužnika koji žive u inostranstvu, ali verujem da oni imaju način kako to rešavaju, da imaju evidenciju gde je kome prebivalište, a gde boravište. Uostalom, uvek postoji mogućnost da se obaveze izmiruju i iz inostranstva, tako da oni koji hoće da izmire svoje obaveze uvek mogu naći način da to učine i kada ne dolaze često u Srbiju - kaže za "Vesti" Mihailo Dragović, predsednik nedavno ustanovljene Komore izvršitelja.

Predaja u ruke naplate dugovanja privatnim izvršiteljima već je izazvala gnev među osiromašenim građanima Srbije, uverenim da će samo sirotinja biti na udaru, dok se veliki dužnicima i ovoga puta gledati kroz prste. I stručna javnost prilično je skeptična.

SUDSKI IZVRŠITELJI: Prinudna naplata do sada sporo išla

Profesor Pravnog fakulteta Union Vesna Rakić Vodinelić smatra da stavljanje prinudne naplate dugova za komunalne usluge u isključivu nadležnost privatnih izvršitelja pokazatelj bezobzirnosti države prema građanima, jer u obzir nije uzeta socijalna situacija u Srbiji.

- Znam da je u ranijem zakonu dužnik bio zaštićen, ali sadašnja rešenja su skok iz jedne krajnosti u drugu. I ovaj novi zakon nosi ideološka obeležja, s tim što je nekada loš momak bio poverilac, a sada je to dužnik - ističe sagovornik "Vesti".
Ministarka pravde Snežana Malović kaže da su profesionalni izvršitelji uvedeni radi veće efikasnosti i većeg stepena naplate i izvršenja sudskih odluka, kao i zbog dugog trajanja građanskih postupaka, problema naplate novčanih potraživanja i velikog broja predstavki građana Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu koji su se najčešće završavali na štetu države zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ostaviće orden, kuče i šporet

Ono što uterivač duga ne može zapleniti su odeća i predmeti lične prirode, ordenje, invalidska pomagala, posteljina, posuđe. Izuzeti su i šporet, frižider, peć za grejanje, kao i hrana i ogrev potrebni za tri meseca članovima domaćinstva dužnika, ali i kućni ljubimac.

Ko su izvršitelji?

Zakonom je propisano da privatni sudski izvršitelji mogu postati samo pravnici koji imaju položen pravosudni ispit i dve godine radnog iskustva. Za sada je imenovano 64 izvršitelja od ukupno 330, koliko je potrebno pravosudnom sistemu Srbije. Među imenovanim, osim bivših sudija, advokata, ima i direktora banaka, državnih službenika, bivših preduzetnika...

Skuplji i efikasniji

Privatni izvršitelji su skuplji u odnosu na sudske, ali se zauzvrat od njih očekuje veća efikasnost. Njih na početku postupka plaća poverilac, ali na kraju se ceo trošak njihovog angažmana ispostavlja dužniku.
- Izvršitelj ima pravo na naknadu troškova, a visina nagrade se određuje po tarifi koju je donelo Ministarstvo.
Konkretno, ako je vrednost potraživanja 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti izvršitelj na ime nagrade može da naplati 430 evra, u domaćoj valuti, plus paušalni trošak za radnje koje je preduzeo - objašnjava Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde.

To su siledžije, a ne izvršitelji

Porodica Miloša Milojevića

Naši ljudi iz dijaspore ogorčeni su na državu zbog početka rada privatnih izvršitelja sudskih presuda.

Miloš Milojević iz Despotovca, koji je u Erlingenu u Nemačkoj od 1971. godine, kaže da je čuo o zakonu o izvršiteljima, ali se pita koji je to paragraf zakona po kome neko može da provali u nečiju kuću, koja je privatna svojina. On kaže da se nigde u svetu ne radi na takav način i da bi, na primer, u Nemačkoj takav zakon brzo bio oboren peticijom ili protestima.

- Takvi izvršitelji nisu ništa drugo nego siledžije. Država se kriminalizuje, kao kad neko reketira nekog da bi mu "štitio" kafić, pa kada ne ispuni svoju obavezu, ovaj mu upadne u kuću. Ovakav zakon nije ništa bolji - kaže Miloš za "Vesti".

Njegova supruga Radmila pita zašto dijaspora ne bi moga da plaća račune kada dođe na odmor?

- Ova država nam neprestano skače na vrat. Koliko god želim da dođem u Srbiju, makar da vidim rođake i prijatelje, svaki put se razočaram. Stvarno, da nemamo rodbinu dva puta bih razmislila da li uopšte da dolazimo u zavičaj - ocenjuje Radmila.

Pljačkaju narod

Tihomir Stanojević kaže da država smišlja zakone koji kako bi mogla da pljačka ovaj narod, pa ni ovaj se ništa ne razlikuje od drugih.

- Ko će određivati vrednost zaplenjene robe i šta će se dogoditi ako neko od izvršitelja nešto ukrade? Po našem zakonu javni tužilac ga neće goniti za krađu u vrednosti od oko 200 evra. Oštećeni mora sam da podnosi prijavu. Em je pokraden, em još mora da plaća advokata i sudske takse - kaže Stanojević.

Milojevići dodaju da u Nemačkoj postoje ljudi koji ne izmiruju račune na vreme, jer su u teškoj materijalnoj situaciji, ali im niko ne obija stan. - Osobe zadužene za sakupljanje novca od neplatiša zvone na vrata dok im neko ne otvori - kažu Miloš i Radmila.

Tihomir Stanojević Tika iz Donjeg Vidova kod Paraćina, koji je svoj radni vek proveo u Švajcarskoj, dok su njegova supruga Miroslava i sinovi Novica i Dobrica sa svojim porodicama još uvek u Cirihu, nije čuo za ovaj zakon. On kaže da su račune dok su svi bili u Švajcarskoj plaćali kada bi dolazili na odmor, ali su uvek plaćali više, jer nisu znali kada će ponovo da odu u zavičaj.

- Od kada sam se devedesetih godina vratio u Srbiju i otvorio bazene suočen sam sa hiljadu nameta! Zemljarina, kućarina, građevinsko zemljište, firmarina. Samo firmarinu plaćam 2.300 evra godišnje, a račun za struju prošle godine bio mi je 1.652.000 dinara! Svuda na zapadu plaćaš manje struju što je više trošiš. Samo je kod nas suprotno. Izmislili su neke plave i crvene zone - objašnjava Stanojević za "Vesti".