Šešeljevi radikali u rasulu
Debakl na parlamentarnim izborima i odluka lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja da Vjericu Radetu postavi na mesto potpredsednika partije izazvala je revolt brojnih funkcionera SRS-a, koji su zbog toga podneli ostavke na sve funkcije u stranci.
Ostavke su usledile zbog činjenice da ljudi koji su bili zaduženi za predizbornu kampanju nisu kažnjeni zbog loših rezultata, već su "isplivali" na čelo stranke. Podsećamo, SRS je na parlamentarnim izborima 2008. osvojila 29,5 odsto glasova, a četiri godine kasnije svega 4,6 procenta i izgubila status parlamentarne partije.
Potpredsednik SRS-a Dragan Todorović nije ponovo izabran na tu funkciju, a beogradski mediji spekulišu da se za njegovu smenu lično "pobrinuo" Vojislav Šešelj, koji je već godinama u haškom pritvoru. Kako se nezvanično saznaje razlog za smenu je što se predsednik stranke usprotivio ideji i insistiranju Todorovića da se mlađim članovima da više prostora u partiji. 
To je potpuno razljutilo Šešelja, pa je sve kulminiralo na sednici Centralne otadžbinske uprave u subotu kada je došlo do međusobnog vređanja i prebacivanja. Usled haosa, ostavke na stranačke funkcije dali su: Aleksandar Martinović, Milorad Mirčić, Boris Aleksić, Milorad Buha, Lidija Vukićević, Paja Momčilov...
Inače, Todorović je pred parlamentarne izbore saopštio da se povlači iz stranke zbog "poslovnih problema". I na subotnjoj sednici Centralne otadžbinske uprave Todorović je izneo niz kritika, tvrdeći da je moglo štošta da se uradi drugačije.
Drugi potpredsednik SRS-a Aleksandar Martinović u subotu se nije ni pojavio na sednici najvišeg stranačkog organa. On je svoje odsustvo nagovestio prošle sedmice, kada je na zasedanju Uprave zajedno s nekolicinom "mladih lavova" tražio od Vjerice Radete da podnese ostavku kao najveći krivac za izborni poraz. Ona je to odbila da učini, poručujući da "nema kome da podnese ostavku". Martinović je tada, besan zbog njene reakcije, napustio sednicu rekavši: "Gospodo, do viđenja, ja ovde nemam šta da tražim do daljeg." Ni Paja Momčilov nije više hteo da bude funkcioner.
- Na listi za ove parlamentarne izbore sam bio 250. na listi, jer nisam želeo da budem u parlamentu. Smatram da bi mesta trebalo prepustiti mlađima. Niko me nije terao da odem sa funkcije. Kada sam dobio prvu funkciju u stranci, rekao sam da ću u penziju otići kao lekar, a ne kao političar - objašnjava za "Vesti" Momčilov.
Poslanica radikala Lidija Vukićević, jedina koja je potpuno izašla iz stranke, za "Vesti" kaže da je morala da vrati člansku kartu, jer nije želela da bude u partiji gde se neuspeh nagrađuje.
- Radeta i još poneki koji su bili zaduženi za kampanju nagrađeni su, umesto da budu smenjeni zbog loših izbornih rezultata. Nisam mogla da gledam situaciju da Vjerica dobija funkciju za nerad, umesto da se mesto ustupi nekim novim mladim ljudima. Posle osam godina vratila sam člansku kartu. Da sam ostala, poništila bih samu sebe. Mnogi su dali ostavke na funkcije u partiji, a ostali u stranci. Ako svi skaču u bunar, ne moram i ja - zaključila je Vukićevićeva.
Svađe i optužbe na poslednjoj sednici
Na sednici Otadžbinske uprave u verbalni sukob ušli su Dragan Todorović i Nemanja Šarović. Todorović je smatrao da je Šarović bahat i da ne zaslužuje da bude potpredsednik stranke. Isto je mislio i Paja Momčilov, koji je tokom rasprave podržao Todorovića.
- Ti si za sve kriv! Šta si radio, loša je bila kampanja, zato su ovakvi rezultati - pale su optužbe na račun Krasića.
On nije reagovao, već je sagnute glave mrmljao nešto sebi u bradu i trudio se da izbegne svađu. Kako se nezvanično saznaje, Šešelj je sprečio da članovi uprave stranke glasaju pojedinačno o svim predloženim kandidatima, jer je znao da Šarović i Radeta tako ne bi bili izglasani, već je glasanje izvršeno za ceo "paket", što je dodatno razbesnelo sve u SRS-u.
|
Parlament bez radikala
Vojislav Šešelj jedan je od osnivača i predsednik Srpske radikalne stranke od njenog nastanka - 1991. godine. Od osnivanja SRS je bila parlamentarna stranka sa velikim brojem poslanika u parlamentu. Danas posle više od 20 godina rada saziv Skupštine Srbije neće imati nijednog poslanika radikala.
I Šešelj je lično više od deset godina biran za narodnog poslanika u Skupštini Srbije i Skupštini SR Jugoslavije. Više puta je bio kandidat za predsednika Republike Srbije. Obavljao je dužnost potpredsednika Vlade Republike Srbije (1998-2000), a u periodu 1996-1998. bio je predsednik opštine Zemun.
Agresija NATO-a na SRJ 1999. zaustavljena je potpisivanjem Kumanovskog sporazuma koji je uspostavio protektorat Ujedinjenih nacija. Šešelj i ostali članovi Vlade iz SRS-a su se usprotivili potpisivanju ovog sporazuma i podneli ostavke na članstvo u Vladi. Šešelj se od 24. februara 2003. godine nalazi u pritvoru Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, gde mu se sudi po optužbama za navodne ratne zločine na teritoriji bivše SFRJ.
