Tadić: Biću premijer kada prihvate plan Vlade
"Demokratska stranka i ja nikada nismo bežali od odgovornosti. Zato sam spreman da preuzmem mesto premijera, ukoliko koalicioni partneri prihvate načela, ciljeve i plan za funkcionisanje nove vlade", kaže u prvom intervjuu posle drugog kruga predsedničkih izbora 20. maja, za "Večernje novosti", lider Demokratske stranke Boris Tadić.
- Najvažniji zadatak vlade mora biti borba protiv nezaposlenosti i siromaštva, i rat protiv korupcije i kriminala. Cilj vlade je da do kraja mandata obezbedi bolji životni standard građana i reformiše državne institucije u skladu sa evropskim standardima - rekao je Tadić, istakavši da u životu nema više motiv da bilo šta postane, već da nešto postigne, a to je da Srbija nastavi evropskim putem, da osigura stabilnost i mir i uslove za bolji život svih građana.
U izbornoj noći ste rekli da nećete biti premijer i da kohabitacija nije dobra. Sada se, izgleda, ipak tome vraćate. Jesu li te poruke bile ishitrene?
- Nisu bile ishitrene. U izbornoj noći sam samo rekao ono što sam mislio. Kandidovao sam se za predsednika Republike, nisam imao rezervni plan. U politici nema koristi od ljudi koji računaju na rezervna rešenja. Što se tiče kohabitacije, ona je negativna posledica demokratije. Ne postoji nijedna država na svetu koja je od kohabitacije imala korist, ali su se mnoge velike zemlje, na primer Francuska, sa njom suočavale u prošlosti. Međutim, tako su građani odlučili - dali su većinu mandata dosadašnjoj koaliciji u vladi i poverenje novom predsedniku Republike. To znači da je kohabitacija vrlo verovatna, iako nije dobra.
Koje su prednosti, a šta mane političke kohabitacije?
- Ne vidim nijednu prednost.
Zašto onda i DS i vi pristajete na to?
- Zato što ne želimo da izbegnemo odgovornost i izneverimo poverenje građana, koji su u ogormnom broju glasali za nas i na ovim izborima. Ovo je drugi najbolji rezultat u istoriji stranke. I to uprkos neverovatnim teškoćama sa kojima smo se suočavali u prethodnim godinama krize. Dobio sam gotovo 1,5 milion glasova. Bilo koji moj gest u ovom trenutku nije lični. Jer, politika nije privatna stvar već javna delatnost. Sve što činim sada, nakon izbora, povezano je sa voljom tih ljudi koji su glasali za mene, odnosno za politiku koju sam ponudio.
Sa Nikolićem po UstavuKako ćete sarađivati sa novim predsednikom Tomislavom Nikolićem? Očekujete li da će biti usklađena politika vlade i predsednika oko Kosova? - Mi smo različite političke ličnosti, u svakom smislu. I po biografijama, i po životnim, i po političkim stavovima. Ali poštujem činjenicu da je Tomislav Nikolić pobedio i da je osoba najvišeg legitimiteta kao izabrani predsednik Republike. Sarađivaćemo u institucionalnom smislu, u skladu sa Ustavom i zakonima. On je više puta naglasio da dijalog s Prištinom ne treba da vode vladini činovnici već da to mora da radi predsednik Srbije. Potpuno uvažavam taj zahtev i očekujem da Nikolić preuzme svoju odgovornost. Predsednik Republike je po Ustavu zadužen i za očuvanje integriteta zemlje. Što se tiče rešavanja kosovskog problema, ponudio sam plan od četiri tačke. Međutim, izgubio sam na izborima. Zato sada očekujem od novoizabranog predsednika da izađe pred građane sa svojim planom, jer to do sada nije učinio. Tek posle toga izjasniću se o tome. Od odgovornosti nisam nikada bežao, niti ću, pa takvo ponašanje očekujem i od predstavnika svih drugih državnih institucija. |
Šta su, po vašem mišljenju, ključni preduslovi da preuzmete funkciju premijera?
- Da se, pre svega, dogovorimo oko principa delovanja. Potom, da vlada radi kao efikasan tim. Spreman sam da vodim kabinet za koji ću znati da pri prvoj teškoći neće biti onih koji će se ponašati kao da nisu članovi te vlade. Vlast će se narednih godinu i po dana suočavati sa velikim teškoćama i to građani Srbije vrlo dobro znaju. Kao što je danas slučaj sa svim vladama u Evropi. I zato se, koliko vidim, niko u ovom trenutku ne otima za premijersku poziciju. Ne otima se ni SNS, nijedna stranka u našoj koaliciji. Svi znaju da pozicija premijera neće biti ni malo prijatna.
Još jednom, zašto onda preuzimate taj "vruć krompir"?
- I dužnost predsednika Republike, pre četiri godine, preuzeo sam u trenutku jednostranog priznavanja nezavisnosti Kosova. Ovo je vreme u kojem treba preuzimati odgovornost i donositi čvrste odluke. Ja sam na njih spreman. Jedino tako možemo osigurati da Srbija savlada krizu i postane ono što smo zacrtali još dvehiljadite - ravnopravna članica EU.
Kao što poručujete, pred vladom su veliki problemi, pogotovo ekonomski, pa Kosovo, ulazak u Evropu... Na koji način ćete obezbediti političke garancije partnera da bi buduća vlast radila složnije i jedinstvenije oko ovih pitanja?
- Prvo, resori se ne smeju deliti kao feudi, vlada ne sme da bude stranački ratni plen posle izbora. Mora da postoji premreženost i podela odgovornosti među ministarstvima i strankama u vlasti. Ne podela sektora, već zajedničke odgovornosti. To važi za javna preduzeća, za ceo javni sektor.
Sledi reorganizacija DSJeste li u organima stranke pokrenuli pitanje odgovornosti za izborni rezultat, jer je, na primer, DS izgubila uporište u mnogim gradovima u kojima je suvereno vladala? - Uopšte nismo analizirali izborne rezultate. Nismo se bavili sobom, nego formiranjem vlade, u želji da što pre počnemo rešavanje problema. Ali, o tome ćemo svakako razgovarati. Oni koji su loše radili svoj posao, snosiće posledice. Biće reorganizacije na svim nivoima u DS. |
U nekoliko navrata ste poručili da u vladu moraju ući nova lica, stručnjaci, nepartijske ličnosti. Koga biste rado videli u svom kabinetu?
- Uopšte ne verujem u ekspertsku vladu, već u političko-stručnu vladu. Vlada mora biti tim politički jakih i stručnih ljudi. Nepartijske ličnosti, koje dobro znaju svoj posao, uvek su dobrodošle, ali ne možete važne odluke poveravati ljudima koji mogu biti izuzetni stručnjaci u svojoj oblasti, ali koji nemaju osećaj o velikoj slici, o posledicama koje neka odluka ima po društvo u celini. Međutim, takvi ljudi i te kako mogu dati svoj doprinos na određenim poslovima. Uostalom, i u odlazećoj vladi je za četiri ključna ministarstva DS delegirala nestranačke ljude, uključujući premijera.
Hoće li za njih biti mesta i u novoj vladi?
- To ćemo videti. Personalna rešenja na dnevni red dolaze tek posle obezbeđivanja većine u parlamentu oko ciljeva o kojima sam govorio.
U ponedeljak počinjete pregovore sa SPS. Koja stranka je sledeća?
- Izbori su bili pre samo sedam dana. U javnosti je stvorena atmosfera da su prošli meseci a da se ništa ne dešava oko formiranja institucija. Vladu treba napraviti što pre, ali ne tako da ona bude loše postavljena. Jer, ako bi to bilo, vrlo brzo bismo ponovo imali izbore, potrošili bismo i novac i dragoceno vreme. Dakle, što pre do vlade koja ima konkretne ciljeve i rokove za njihovo ostvarenje, jasnu podelu zaduženja. Prvo ćemo se dogovoriti sa koalicijom SPS-PUPS-JS. A sa kim ćemo još voditi razgovore - dogovoriću se sa Dačićem.
On je već poslao signale da su za njega neprihvatljivi partneri koji imaju drugačije viđenje rešavanja kosovskog pitanja, kao što je lider LDP Čedomir Jovanović.
- Suština politike je u mirenju razlika. Jasna proevropska politika kojom ćemo braniti i svoje legitimne nacionalne interese i naš narod na Kosovu, jedina je koja može da funkcioniše. Nadam se da ćemo pronaći partnere za takvu politiku u LDP, URS, među strankama manjina.
Znači, u vladi ima mesta i za Mlađana Dinkića, čiji URS već uveliko ulazi u koalicije sa SNS na lokalnom nivou?
- O svim kadrovskim rešenjima razgovaraćemo tek posle dogovora o principima rada vlade.
Koliko su tačne informacije da se sa Zapada vrši pritisak da se formira velika koalicija, između DS i SNS?
- DS neće u koaliciju sa SNS i DSS. Nema istine u tome da Zapad na tome insistira. Nikome od zapadnih političara ne bi palo na pamet da me zove oko konstituisanja vlasti, a pogotovo ne da razgovaramo o formiranju takve vlade. Ona je nemoguća i nedelotvorna. Vlada SNS i DS ne bi mogla ništa da postigne.
Može li kašnjenje u formiranju državnih institucija da košta Srbiju dobijanja datuma za početak pregovora sa EU do kraja godine?
- Ne verujem da ćemo imati bilo kakvih kašnjenja. Očekujem da bi najkasnije za nekoliko nedelja Srbija mogla da dobije novu vladu.
Recimo, vaš prvi partner, SPS, smatra da Srbija treba da prekine saradnju sa MMF.
- Treba učiniti napore da se uspostavi sporazum sa MMF, jer time Srbija stiče viši nivo garancije za strane investicije, a bez njih nema novih radnih mesta. Uveren sam da ima prostora da se i o tome dogovorimo sa koalicionim partnerima.
Zašto niste "uterali" u štednju i ovu vladu, u kojoj je DS bila stožer?
- Zato što nisam obavljao dužnost premijera. Davao sam sve od sebe na poslu predsednika Srbije, ali jednostavno je fizički bilo nemoguće da radim sve poslove u ovoj zemlji, uprkos tvrdnji nekih da to činim.
Jeste li sumirali rezultate glasanja 20. maja, odnosno glavne razloge za izborni poraz?
- Svako je dobio svoj deo kazne. Opozicija nije dobila onoliko podrške koliko je očekivala, a vladajuća stranka je izgubila u odnosu na ono što je imala. U vladajućoj koaliciji praktično je došlo do preraspodele glasova. DS je izgubila, neke druge stranke su dobile, ali smo ukupno dobili više glasova i mandata nego na prošlim izborima.
Znači li to da građani, ipak, vide DS kao glavnog krivca za propuste u prethodnom periodu?
- To znači da su se neke stranke bavile dobrom prezentacijom učinjenog, ali su preuzimale i zasluge za ono što su druge partije radile, dok je DS preuzimala i odgovornost drugih. Zato će nova vlada morati da bude sazdana na principima drugačijim od sadašnjih, kako bi bila efikasnija i stabilnija. Objektivno, naš izborni rezultat je izuzetan, imajući u vidu okolnosti ekonomske krize. Pa, u Nemačkoj, koja ima najveći privredni rast u Evropi, vladajuća koalicija je izgubila izbore, jer nisu ispunjena velika očekivanja građana. To je prirodno. Ljudi su nezadovoljni, uplašeni i njihova prva reakcija je - promena. U Srbiji su građani odlučili da ostave neku vrstu balansa političkih snaga. Kao da su rekli, dajemo vam još jednu šansu, uzmite se u pamet. Mi smo svoju lekciju iz ovih izbora naučili. I zato se svi moramo uzeti u pamet.
Glavne tačke vladine ofanziveBorba protiv krize najveći je izazov u narednom periodu. Koji je vaš konkretan plan u vezi s tim za prvih sto dana rada vlade? - Prvo ćemo sprovesti defanzivne mere, a to su uštede u budžetu. Pre svega, u diskrecionim rashodima, putovanjima, nepotrebnom korišćenju službenih automobila. Moramo da ukinemo svaki vid obesnog i bahatog ponašanja. Postoje ogromni potencijali za uštede, koji, pre svega, leže u ponašanju ljudi u administraciji. Paralelno s tim krećemo u "ofanzivu" za privlačenje investicija, otvaranje radnih mesta, stvaranje uslova za lakši rad privrede, smanjivanje administrativnih barijera za mala i srednja preduzeća, podsticajne mere za pokretanje proizvodnje, povećanje izvoza... Tu je i formiranje Razvojne banke, nastavak izgradnje infrastrukture, ulaganje u obrazovanje... Vlada mora da bude bliža građanima, teret krize ravnomernije raspoređen. Moramo motivisati mlade za rad i za ostanak ovde. Uvođenjem novih tehnologija stvarati uslove za povratak naših stručnih ljudi, rasejanih po svetu. Verujem da ćemo obezbediti parlamentarnu većinu za ovakav plan. |