Srbi, praštajmo i ujedinimo se!
"U meni živi ljubav prema evropskoj kulturi, ali nikakvu iskrenu i trajnu pomoć od Zapada ne možemo očekivati", istakao je Marko S. Marković, doktor političkih nauka, teolog, istoričar i književni kritičar iz Orleana kraj Pariza u intervjuu našem novinaru 2007. u Beogradu... Veliki rodoljub preminuo je daleko od otadžbine, 27. aprila u Francuskoj, a mi vas podsećamo na taj intervju od pre pet godina...
Umesto da, kao do sada, Srbi budu svetski šampioni bratske nesloge, od presudnog značaja je da se u njima najzad probudi politička svest o savremenoj političkoj situaciji, a zatim o sudbini koja ih sutra očekuje. Posle toga na red dolazi politički program i zajednički otadžbinsko-emigrantski plan.
Ovu jednostavnu i celovitu poruku već decenijama daleko od svoje otadžbine i naroda ispisivao je teolog, doktor političkih nauka, istoričar i književni kritičar Marko S. Marković iz Orleana, kraj Pariza, 83-godišnji srpski intelektualac, jedan od najcenjenijih u emigraciji, koji je posle pola veka izopštenosti iz otadžbine i završenih najviših škola na Zapadu, ostavio iza sebe ogromno intelektualno nasleđe i nesvakidašnji utisak kod sagovornika da je reč o "svetosavskom tipu intelektualca i čoveka u kome ljubav prema Zapadu ne pomračuje ljubav prema srpskom narodu, a učenost ne ubija veru".
Svojim ocenama rušite gotovo božanski odnos prema zapadnim vrednostima - kao što su recimo demokratija ili sloboda štampe - koje su u Srbiji u delu javnosti nekritički prihvaćene. Nije li to naš osnovni problem u suočavanju sa novim svetskim poretkom?
- Imao sam i ja iluzije o zapadnim vrednostima koje su bile velike, a koje je Zapad sam napustio danas. Svaki narod treba da ima svoju čast kao običan čovek. Međutim, to u politici ne postoji. Bez obzira verovalo se pobožno u ideale demokratije ili ne, danas ona ne znači - ništa. Za nekoliko sekundi zahvaljujući TV-u možete da promenite mišljenje naroda i da povedete milionske mase na stranputicu. Šta je onda ostalo od demokratije?
Na srpskom primeru svedoci smo, kako vi kažete, "moralnog raspada demokratije...
- Nikada u istoriji nijedan narod nije bio gore oklevetan, ponižen i obeščašćen od Srba. Masa zapadnih medija se stavila protiv Srba, uspeli su da mobilišu sve političare, da ne govorimo o glumcima, pevačima, javnim ličnostima, svi su bili mobilisani protiv Srba, s izuzetkom socijaliste Ševenmana, koji se tome nije pridružio i Le Pena.
Čuvajmo se samoosuđivanjaU Srbiji je rašireno tumačenje da je sve što nam se događalo rezultat naše pogrešne politike. Kako u tom kontekstu gledate na fenomen "srpske krivice", o čemu ste dosta pisali? |
Zašto baš nama svet to radi?
- Svako je imao svoje interese da razbije Srbe. Na jednoj strani Vatikan, pa je Papa išao kod Klintona da ga moli da ubrza taj proces, ili opat Pjer, koji je najpopularniji u Francuskoj izjavio da "treba bombardovati Srbe, čak i ako ima civilnih žrtava". Katolici, muslimani, Jevreji, svakome je bilo u interesu da razbije Jugoslaviju, da ne govorimo o američkim strateškim interesima. Jedini koji su nas mogli podupreti bili su Rusi, međutim, nikada nismo čuli rusko "Njet".
U Srbiji se uprkos tome insistira da što pre i disciplinovanije ispunimo sve uslove koje Zapad propisuje kako bismo živeli "kao sav normalan svet"...
- Nikakvu iskrenu i trajnu pomoć od Zapada ne možemo očekivati. Mene niko ne može da optuži da sam protivnik Amerike ili Evrope, jer sam čitavog života njih proslavljao. U meni živi ljubav prema evropskoj kulturi. Svi smo bili obožavaoci Zapada, a posebno Francuske. Ali, oni su napustili svoje istinske, posebno duhovne vrednosti.
A šta onda možemo da očekujemo?
- SAD ne želi mir, hoće da vlada svetom, da oslabi Rusiju i čak da oslabi Evropu najezdom muslimanske emigracije, tako da uvek može da drži Evropu podeljenom i u šaci. Nije reč o tome da mi nećemo Evropu, nego Evropa neće nas. Srbi su raspeti između bratske ljubavi prema Evropi i mržnje kojom su im ovi odgovorili. I Dostojevski je još govorio da "imamo dve otadžbine Evropu i Rusiju", samo što Evropa nije nikad htela Rusiju. Danas biti za Evropu znači biti obavezno protiv Rusa.
Govorite da je instaliranje panislamizma u Evropi pokušaj da je Amerika destabilizuje. Brana tome mogao bi da bude ekumenizam hrišćanskih crkava?
- Kako govoriti o ekumenizmu kada znamo da nijedna nepravoslavna crkva nije zvanično i javno ustala u odbranu mučeničkog srpskog naroda uprkos dokumentovanom svedočanstvu SPC o našim stradanjima. To je lažni ekumenizam. Za mene je ekumenizam bratstvo hrišćanskih crkava a ne neko dogmatsko mešanje crkava. Da bi se do toga došlo, trebalo bi prečistiti prošlost, okrenuti novu stranicu priznavanjem ustaškog genocida.
Kod vas nema antikomunizma, mržnje, taj stepen tolerancije je nešto neuobičajeno za Srbe. I danas kada govorite posle poluvekovnog izgnanstva iz Srbije, nema jeda i zle volje?
- Kada se moj pokojni otac sastajao u Skadarliji sa svojim drugovima, masonima, desničarima ili komunistima uvek je bilo veliko prijateljstvo i jedinstvo koje je teško objasniti. Time sam bio zaražen, to je u meni ostalo. Moje rodoljublje je sveobuhvatno, smatram da bismo jedni drugima trebali da praštamo i da se ujedinimo.
Dijaspora za duhovni opstanak?Često među krivcima za ono što nam se događa prozivate srpsku emigraciju...?
Izbegavao unutarsrpske sukobeNeverovatna širina obrazovanja Marka S. Markovića, koju ilustruju specijalizacije iz bogoslovlja, orijentalnih jezika, političkih nauka, istorije i prava, i razuđena tematska interesovanja od filozofije, preko istorije i književne kritike, do geopolitičkih razmatranja, upotpunjuju biografiju ne tako čestu čak ni među uglednim starim srpskim građanskim porodicama u Beogradu: porodica Marković ima doktore nauke u četiri generacije na jednom od najprestižnijih svetskih univerziteta - pariskoj Sorboni. On, njegov deda po majci dr Đorđe Jovanović, njegov otac dr Srboljub i njegov sin, koji je dobio ime po svom dedi, doktori su političkih nauka, medicine, prava i ponovo medicine. |
