Partije i dijasporu zloupotrebljavaju
Zloupotreba ličnih podataka građana Srbije se tokom izbornih kampanja povećava, a od ovakve političke prakse nije pošteđena ni dijaspora, kaže za "Vesti" poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić koji upozorava da političke stranke za to koriste državne baze podataka.
On je objasnio da partije ovu vrstu ličnih generalija koriste iz baza koje su inače u posedu organa vlasti i ustanovljene za sasvim druge svrhe.
- Kako su tu i podaci naših ljudi koji žive u inostranstvu, vrlo verovatno je da je i dijaspora zloupotrebljena u meri u kojoj je prisutna u bazi podataka. Zato se može desiti da je i neko ko živi u drugoj državi, navodno potpisnik nekakve inicijative - kaže Šabić i ukazuje na otkrivene krađe identiteta građana tokom izbora za Nacionalne savete manjina, zbog kojih niko nije odgovarao.
Krivično delo
|
Prema njegovim rečima podaci mogu da se uzimaju iz mnoštva raznih baza, od biračkih spiskova preko matičnih knjiga, pa do dokumentacija zdravstvenih ustanova i slično, a politički subjekti dolaze do njih zahvaljujući tome što stranački kadrovi uglavnom vode sve institucije u zemlji.
- Oni bi morali da baze podataka o ličnosti koriste shodno nameni, ali očito krše obavezu, stavljajući baze na raspolaganje raznim stranačkim aktivistima - objašnjava poverenik.
Od te prakse, kako kaže, ne preza većina stranaka, ali je čvrste dokaze, pogotovo bez odgovarajućih aktivnosti tužilaštva i policije, teško pronaći.
- Takvim ponašanjem stranke ispoljavaju visok stepen neodgovornosti prema pravima građana i da se takav odnos mora hitno mora promeniti - ističe Šabić.
Zloupotreba ove vrste je bilo mnogo, ali on kao najdrastičniji primer u aktuelnoj kampanji navodi vrlo neprijatan i šokantan primer porodice koja je primila čestitku za punoletstvo i sticanje biračkog prava kćerke koja je preminula pre više godina.
Građani koji otkriju da im je "ukraden" identitet, mogu da se obrate njemu kao povereniku, a ima slučajeva koji su i za Ministarstvo policije.
- Zavisi o kakvoj se povredi prava radi. U zavisnosti od konkretnih okolnosti, adrese, pored Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, mogu biti i tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova - kazao je Šabić.