Partije i dijasporu zloupotrebljavaju

On je objasnio da partije ovu vrstu ličnih generalija koriste iz baza koje su inače u posedu organa vlasti i ustanovljene za sasvim druge svrhe.

- Kako su tu i podaci naših ljudi koji žive u inostranstvu, vrlo verovatno je da je i dijaspora zloupotrebljena u meri u kojoj je prisutna u bazi podataka. Zato se može desiti da je i neko ko živi u drugoj državi, navodno potpisnik nekakve inicijative - kaže Šabić i ukazuje na otkrivene krađe identiteta građana tokom izbora za Nacionalne savete manjina, zbog kojih niko nije odgovarao.

Krivično delo - Upotreba bilo čijih ličnih podataka bez njegovog pristanka ili bez izričitog osnova u zakonu je nedopuštena i kažnjiva, a pod određenim okolnostima može da bude i krivično delo. Kazne iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti su za pravna lica od 50.000 do milion dinara, a za fizička od 5.000 do 50.000 dinara. Primena tih sankcija je na nadležnim pravosudnim organima - rekao je Šabić.

Prema njegovim rečima podaci mogu da se uzimaju iz mnoštva raznih baza, od biračkih spiskova preko matičnih knjiga, pa do dokumentacija zdravstvenih ustanova i slično, a politički subjekti dolaze do njih zahvaljujući tome što stranački kadrovi uglavnom vode sve institucije u zemlji.

- Oni bi morali da baze podataka o ličnosti koriste shodno nameni, ali očito krše obavezu, stavljajući baze na raspolaganje raznim stranačkim aktivistima - objašnjava poverenik.

Od te prakse, kako kaže, ne preza većina stranaka, ali je čvrste dokaze, pogotovo bez odgovarajućih aktivnosti tužilaštva i policije, teško pronaći.

- Takvim ponašanjem stranke ispoljavaju visok stepen neodgovornosti prema pravima građana i da se takav odnos mora hitno mora promeniti - ističe Šabić.
Zloupotreba ove vrste je bilo mnogo, ali on kao najdrastičniji primer u aktuelnoj kampanji navodi vrlo neprijatan i šokantan primer porodice koja je primila čestitku za punoletstvo i sticanje biračkog prava kćerke koja je preminula pre više godina.
Građani koji otkriju da im je "ukraden" identitet, mogu da se obrate njemu kao povereniku, a ima slučajeva koji su i za Ministarstvo policije.

- Zavisi o kakvoj se povredi prava radi. U zavisnosti od konkretnih okolnosti, adrese, pored Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, mogu biti i tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova - kazao je Šabić.