Biću još jednom gradonačelnik, pa premijer!

Gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke Dragan Đilas kaže da je malo izvesno da će se već posle ovih izbora na čelu nove vlade naći žena, iako sam podržava takvu mogućnost koju je nedavno najavio bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

Biće premijer, samo ne još

On u intervjuu za list "Alo!“ otkriva da planira da nakon četiri godine novog mandata na čelu srpske prestonice konačno sedne i u premijersku fotelju.

- Premijersko mesto jeste vrhunac političke karijere. Ipak bih voleo da još četiri godine budem gradonačelnik, a onda da, ako ponovo dobijem glasove, postanem i predsednik vlade. Naravno, pod uslovom da ta vlada funkcioniše kao tim. Stranke posmatram kao klubove koji imaju šefove u svom timu. Oni igraju u svojim dresovima i u svojim timovima imaju predsednika kluba, kapitena... Ali kad dođu u reprezentaciju, nemaju ispod nacionalnog dresa grb Zvezde ili Partizana. Nema tu: „Treba da šutneš penal“, a on kaže: „Čekaj samo da okrenem predsednika svog kluba da pitam da li smem“. Tako bi trebalo da bude i u politici. Odluku šta radi ministarstvo treba da donese ministar u dogovoru s premijerom, a ne sa svojim partijskim šefom. Kad to bude bilo tako, ja mogu da budem premijer.

- A ko će nam dotad voditi vladu ukoliko premijer bude iz DS-a?

- Mi u DS-u nismo ni pričali o tome. Inače mislim da je neozbiljno da se u vreme dok još nisu održani izbori i ne znate da li ćete biti u mogućnosti da budete u vladi kandidujete za premijera. Mi Srbi volimo da imamo jednog za koga glasamo, a ovde se svi političari ponašaju kao neki mađioničari koji će da izvuku čarobni štapić i zeca iz šešira, a Srbija će sutradan da postane Nemačka.

- Boris Tadić je odlazeći pomenuo dve kandidatkinje. Koliko je realno da na čelo države dođe žena?
- Nadam se da će jednog dana biti žena, ali je nažalost politika u Srbiji i dalje uglavnom muška priča. Ovde u partijama mahom angažuju žene da bi se ispoštovala forma. Stavljaju ih na liste, a onda govore da to nisu zaslužile.

- A šta da vam u stranci posle ovih izbora ipak kažu „Potrebniji si kao premijer nego kao gradonačelnik“?
- Ovde radim posao koji je po mom mišljenju jako važan i koji je privilegija u životu. Da donosite odluke koje poboljšavaju život ljudi. To moje kolege političari ne shvataju, oni misle da građani treba da budu srećni što su oni na tom mestu. U ovom trenutku ne vidim šta bi to moralo da se desi da ja kažem OK, neću biti gradonačelnik, biću predsednik vlade. Nema tih uslova trenutno.

- Možete li da zamislite vladu čiji je stožer DS, ali je vodi premijer iz neke druge stranke?
- Tu situaciju mogu jako teško da zamislim. Logično je da najveća stranka da premijera. U celom svetu je tako.

- Predviđanja su da je moguća i velika koalicija DS-SNS ukoliko ne bude moguće drugačije sastaviti vladu, da li je to realno?
- To realno nije realno. Ne možemo da pravimo koaliciju s Bogoljubom i Milankom Karić. Ili Marjanom Rističevićem, čovekom koji je rekao da će da se preseli u Beograd da svaki dan gleda gej paradu, misleći kako su svi Beograđani „pe....“ i da tako vređa Beograđane. Dakle, jedan potpuni primitivac, em vređa sve Beograđane, em vređa homoseksualce. I on će sad da bude poslanik SNS-a i s njim treba da budemo u vladi? Ili s Veljom Ilićem? Samo da bi se napravila vlada? Ne, hvala. I namerno sam preskočio Tomu, Vučića, Jorgovanke...

- Šta mislite kakav bi Vučić bio gradonačelnik?
- Poštujem Aleksandra Vučića i njegovu posvećenost politici. Samo ne mislim da nekome prvi ozbiljan posao treba da bude posao gradonačelnika Beograda. Beograd je ozbiljna priča i mislim da tu treba da dođu oni koji iza sebe imaju mnogo prakse, a ne samo teorije.

- A kako vam se čini Toma kao predsednik?
- To mi se nikako ne čini...

- Šta su ključni ciljevi ako osvojite još jedan mandat na mestu gradonačelnika?
- Briga o ljudima, o poslu, deci i najstarijima. Kako da onima koji su moja generacija, 45 godina i starijima, koji su ostali bez posla omogućimo da posao nađu. Ti ljudi su po svim evropskim standardima još uvek mladi, mogu još mnogo da daju i zaslužuju još jednu šansu.

- Gej zajednica vas je okarakterisala kao homofoba zbog stava da nije vreme za „Paradu ponosa“. Ima li šanse da se taj stav promeni?
- Bilo koja manifestacija koja preti da će odneti živote i ostaviti polupane glave i porušen grad - ja moram da budem protiv nje. Ne vidim da će gej parada pomoći ljudima da dobiju veća prava nego što ih imaju sad. Nikad je neću podržati dok god ona deli javnost i ugrožava nečiji život. S druge strane, oni koji tuku ljude zato što su slabiji i time žele da pokažu da su muškarčine, to mi je tek odvratno. Prvi sam rekao da ću, ako treba, da idem da se bijem, da ih branim. Možda to nije posao gradonačelnika, ali uvek slabijeg treba štititi.