Raste broj migranata u Srbiji
Po broju azilanata iz Srbije četvrti smo u svetu, ali alarmantno raste i broj migranata kod nas. Posle granice sa Mađarskom, sledi pritisak ilegalaca i na među sa Hrvatima....
Srbija je prošlu godinu, prema podacima UNHCR, završila na neslavnom četvrtom mestu po broju azilanata u celom svetu!
Uključujući Kosovo, 21.200 naših građana tražilo je azil, mahom u EU. Ispred nas su samo Avganistan, Kina i Irak. Ipak, kako tvrdi ministar policije Ivica Dačić, broj tražilaca azila (ne računajući Kosovo) pao je u odnosu na 2010. godinu sa 17.000 na 10.000.
- Nastavićemo sa pojačanom kontrolom granica, posebno kada putuju cele porodice. Osim putnih isprava, naši organi kontrolisaće i kod koga i na koliko idu, koliko novca nose... Azilanti iz Srbije i dalje su najviše zainteresovani za Nemačku, Belgiju i Švedsku. Očekujemo bilateralne sastanke sa evropskim zemljama kako bismo što efikasnije rešili problem - kaže Dačić za Novosti.
Međutim, ono što naše vlasti jednako, a možda čak i više brine, to su azilanti i ilegalni migranti iz Afrike i Azije, koji se neko vreme zadržavaju ovde, uglavnom pokušavajući da nastave ka Evropi. Dok je, prema podacima MUP, u 2008. bilo samo 77 zahteva za azil, lane je broj dostigao 3.134.
Peticija građana Banje KoviljačeGrađani Banje Koviljače, njih oko 300, potpisalo je u martu peticiju da se Centar za azil sačuva i da se azilanti ne izmeštaju, kaže Radoš Đurović, iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila. U peticiji ističu tradicionalno gostoprimstvo meštana, i podsećaju da Banja ima dugu tradiciju pružanja zaštite izbeglicama još od vremena SFRJ. |
Kako kaže Radoš Đurović, iz Centra za pružanje pomoći tražiocima azila, to je čak šest puta više nego u 2010. Najviše ih je bilo iz Avganistana (1.691), Somalije (492) i Pakistana (348). Uglavnom stižu preko Makedonije i kroz našu zemlju su samo u tranzitu ka Mađarskoj, objašnjava Dačić. Azil traže tek kad ih policija uhvati da ne bi automatski bili deportovani nazad.
- Očekujemo značajna sredstva od Evropske komisije, koja će nam pomoći da postavimo tehničke sisteme i video nadzor za bolju kontrolu granice. Treba nam novac i za izgradnju novih centara za smeštaj tražilaca azila, ali i za ljudstvo koje bi kontrolisalo takozvanu zelenu granicu, van granične linije - objašnjava Dačić planove.
U najavi je i izgradnja novog centra za azil, koji bi trebalo da bude otvoren u junu.
Sve je više Avganistanaca
Prema podacima MUP, u januaru i februaru, 263 strana državljanina, od kojih 151 Avganistanac, izrazilo je nameru da traži utočište u našoj zemlji. Prema podacima Centra za pomoć tražiocima azila, ova brojka je za tri meseca bila 372.
- Sve je više porodica iz Avganistana, ali i Somalije. Tri žene su se od početka godine porodile u Srbiji, a jedan tražilac azila ovde se i krstio - kaže Đurović.
Najviše hoće u NemačkuPrema najnovijim podacima MUP, u Nemačkoj je u januaru 697 osoba iz Srbije tražilo azil (za februar još nema podataka), u Švedskoj 196 u januaru i 198 u februaru, u Luksemburgu 91 u januaru, u Belgiji 58 u januaru i 45 u februaru, i u Švajcarskoj 315 u januaru i 190 u februaru. |
Među "došljacima", čak 80 odsto su muškarci između 15 i 30 godina, ali raste i broj maloletnika bez pratnje. Lane ih je bilo oko 140, od čega 100 iz Avganistana. Broj ilegalnih migranata koji se ne obraćaju za azil je čak tri-četiri puta veći od legalnih.
- Talasi migranata neće prestati, naprotiv. Verujemo da će ih dosta dolaziti preko Grčke, kao zemlje EU u koju prvo ulaze iz Turske. Takođe, očekujemo sve veće ilegalne migratorne pritiske na severnim granicama, i to ne samo sa Mađarskom, već sve više i sa Hrvatskom, što ova zemlja bude bliža EU. Zadržavanje stranaca biće sve duže zbog strožih graničnih kontrola. Zato moramo dobro da se pripremimo - poručuje Đurović.
