Banke teško daju kredite za kampanje
Stranka koja bi mesec dana svakodnevno, u skladu sa odlukom RRA, koristila maksimalnih pet minuta za (pred)izborne poruke na državnoj televiziji u propisanim terminima, morala bi da plati skoro 100 miliona dinara. Ako se na taj iznos doda suma za ostale nacionalne, regionalne i lokalne TV stanice, onda mesečni trošak, samo za taj vid propagiranja, može da stigne do sume od 150 miliona dinara ili 150.000 evra.
Imaju li stranke dovoljno novca i kako će do sredstava doći? U ovoj kampanji su njihove zakonske obaveze znatno jasnije kada je reč o načinu i kontroli pribavljanja novca.
- Dosadašnji izveštaji nisu bili pouzdani i moguće su samo grube procene. Verujem da kampanje stranaka srednje snage ne mogu koštati manje od milion evra, a da intenzivne kampanje mogu koštati i tri-četiri puta više. Male stranke, naročito manjinske, kampanju ograničavaju na jedan deo zemlje i mogu da prođu znatno jeftinije. Nadam se da ćemo za dva meseca konačno da prestanemo da govorimo o procenama i da ćemo ubuduće imati pouzdana i proverena dokumenata - ocenjuje Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.
Banke koje smo kontaktirali, to je i razumljivo, o eventualnim pozajmicama
Troškovnik kampanje* Sekund na državnoj TV od 3.300 do 16.500 dinara |
strankama ne žele da daju detaljnije informacije. Jedna od opozicionih stranaka je već uzela kredit, ali su pritom morali da daju banci garancije koje su po vrednosti gotovo dvostruko veće od dobijenog zajma. Ima i banaka koje takvu mogućnost potpuno isključuju, poput Inteze i Hipo banke.
- Mi nismo primili zahtev nijedne političke stranke za kredit. Inače, u skladu sa svim principima poslovne politike naše banke, ne postoji mogućnost odobravanja ovakve vrste kredita, niti su slične pozajmice deo ponude - kažu u Hipo Alpe-Adrija banci.
Uslovi onih banaka koje su spremne da strankama daju kredite za kampanju dovoljno su oštri da predupređuju svaki eventualni rizik od nevraćanja zajma. Bankari su nam potvrdili da je garancija koju je ponudio lider opozicione partije u vidu svog stana ili kuće nedovoljna ako je u pitanju veći kredit, jer za veća sredstva i zalog mora biti vredniji, veći.
Stranke tvrde da će imati i donacija, a kao izvor finansiranja pominju i članarinu. Važeće norme predviđaju da pojedinac može da pokloni stranci 20 prosečnih zarada, a firme mogu da daju 200 plata. Ako se to prevede u evre, ispada da fizičko lice može darivati oko 7.000, a kompanije 70.000 evra. Državu ili poreske obveznike će izborna kampanja stranaka koštati oko osam miliona evra, s tim što će oko 1,5 miliona evra biti podeljeno svim učesnicima u izbornoj trci pre glasanja, a ostatak će deliti oni koji uđu u parlament.
- Koliko će finansiranje na kraju biti transparentno, zavisi od dve nepoznate. Prvo, da li će kod stranaka prevladati strah od mogućih sankcija ili želja da svaki mogući izvor finansiranja, bio on legalan ili ne, upotrebe za vođenje kampanje. Drugo, u kojoj meri će Agencija za borbu protiv korupcije uspeti da utvrdi tokove novca u kampanji korišćenjem svojih ovlašćenja (npr. pristup podacima samih stranaka, njihovih donatora, pružalaca usluga, banaka itd.) - smatra Nemanja Nenadić.
