Narod je već bankrotirao
Masovna pojava stranih banaka u BiH, njihove blešteće reklame i gotovo povlačenje građana za rukav kako bi im dale kredite, u kombinaciji s opštom besparicom, nedostatkom perspektive i niskim životnim standardom, pretvorile su živote velikog broja stanovnika BiH u pravi pakao. U Bosni je posebno odjeknula informacija Udruženja korisnika kredita Švajcarac da su do sada 23 osobe iz BiH počinile samoubistvo jer nisu mogle da vraćaju kredit.
Istovremeno, iz banaka dolaze podaci o skoku nenaplativosti kredita, pa je tako u proteklih pet godina procenat kredita koji se ne vraćaju sa 5,9 skočio na čak 16 odsto od ukupnog broja. Prema podacima Centralne banke BiH, samo u 2014. godini odobreno je oko 7,5 milijardi maraka kredita u BiH.
- Građani jedva krpe kraj s krajem pa posežu za nenamenskim kratkoročnim kreditima, kako bi što pre došli do para, ali ne vode mnogo računa o tome da li mogu da vrate taj kredit. Banke, s druge strane, olako daju pozajmice, što znači da se radi o vrlo podlim namerama, a građani nemaju kud pa potpisuju nepovoljne ugovore čime zagorčavaju život i sebi i žirantima - kaže jedan bivši bankarski službenik iz Banjaluke.
Očaj žiranata
Tokom svog dugogodišnjeg iskustva ovaj banjalučki bankar često je viđao kako isti klijenti u vrlo kratkom razmaku dižu dva kredita. Prvi im je bio potreban za neke tekuće potrebe, a drugi da bi vratili prvi.
Namena kredita
* krediti za biznis 5%
* stambeni krediti 25%
* krediti za tekuću potrošnju 70%
- U pitanju su bili uglavnom ljudi kojima se na licima videlo da su u očaju. Prvi kredit im je bio potreban za neke bitne stvari u životu, a posle se ispostavilo da ne mogu da ga vraćaju. Onda su uzimali drugi, da bi vratili prvi, ali tako su samo produžavali svoju agoniju. Iako je pod znakom pitanja da će moći vraćati i drugi kredit, banka im ga je odobravala, kao što je uradila i sa prvim - otkriva naš sagovornik.
U BiH odavno deluje udruženje prevarenih žiranata koji se godinama bore za promenu zakonskih rešenja kojima bi teret naplate kredita iz hipoteke ili imovine prvo padao na dužnika, a tek kasnije na žiranta. Mika Nikić iz upravnog odbora udruženja kaže da je u pitanju klasičan začarani krug takozvanog kreditnog ropstva.
- Slobodno možemo reći da je narod bankrotirao. Kredite dižu kako bi preživeli, pa je jasno da kad rate prispeju jednostavno nemaju od čega da ih vraćaju. Često dižu nove kredite, kako bi vratili stare, zbog čega tonu sve dublje - kaže Nikić.
Pročitajte još:
* Banke: Vraćamo pare, ne tužite nas
* Franak i dolar gase ambasade?!
* Očajni građani i ravnodušna država
Besplatna pomoć
Istovremeno, u pojedinim opštinama na sceni je inicijativa za otvaranje kancelarija za besplatno savetovanje o tome kako da građani najlakše vrate kredite koji su podigli. Reč je o devet opština - Srebrenici, Gradačcu, Brodu, Starom Gradu Sarajevo, Kiseljaku, Posušju, Kreševu, Nevesinju i Milićima. Slične kancelarije već postoje u Tuzli, Tesliću, Bijeljine i još petnaestak drugih opština.
U tim kancelarijama bi trebalo da rade savetnici koji su prošli specijalnu obuku. Njihov zadatak je da razgovaraju sa građanima i zajedno s njima pokušaju naći najbolji način za otplatu dugovanja. Iskustvo Mirjane S. iz Bijeljine najbolje opisuje takve situacije.
Biznis sa žirantima
Pre nekoliko meseci, mediji u BiH su objavili šokantan slučaj o preduzetniku iz Šamca koji je za 18 meseci podigao 14 kredita u ukupnom iznosu oko 435.000 maraka. Sve to ne bi bilo previše sporno da uvid u poresku evidenciju nije otkrio da ova osoba ima prijavljenu mesečnu platu od tričavih 240 maraka ili 120 evra. Kako su mu banke odobrile kredite, niko nikada nije istražio, ali ono što je činjenica jeste da je on uspeo da uvali u probleme oko 20 ljudi koji su mu bili žiranti i koji su sada prinuđeni da vraćaju tuđi kredit.
- Pre tri godine digla sam kredit za kupovinu automobila i bilo je predviđeno da ga vraćam šest godina. Nije to bila velika suma, a tada sam bila zaposlena, pa sam mogla da vraćam rate. Međutim, dve godine nakon toga, prvo sam ostala bez posla, a zatim sam učestvovala u saobraćajnoj nesreći u kojoj je automobil potpuno uništen i nije ga bilo moguće popraviti. Dakle, niti sam mogla prodati automobil, pa vratiti kredit, niti sam imala posao. Bila sam očajna, ali onda sam se posavetovala sa svojim "kreditnim savetnikom" koji me je do detalja uputio u najbolji način. Već sam nameravala da dižem novi kredit kako bih vratila stari, ali zahvaljujući ovim savetima, uradila sam reprogram, smanjila ratu, pa ćemo videti dokle ću dogurati - kaže ova Bijeljinka.
Prema podacima domaćih i stranih organizacija, građani BiH su bankama, na ime kredita, dužni neverovatnih sedam milijardi KM, a broj i dalje raste. Ipak, ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da samo trećina diže kredit zbog biznisa ili kupuje stan. Većina uzima kredit za kućne potrebe što je prvi preduslov za ulazak u dužničko ropstvo.
