Mirina knjiga okupila drugove
Hadži Dragan Antić i Momir Bulatović predstavili u Beogradu zbirku tekstova Mirjane Marković. Tom prilikom su govorili i o ubijenom novinaru Slavku Ćuruviji.
Publicista Predrag Popović rekao je na predstavljanju knjige da je sa Mirjanom Marković mnogo puta razgovarao o hajci na Ćuruviju.
Promocija knjige "Prognana i neizgubljena" bio je povod da se zajedno pred očima javnosti, 12 godina posle pada Slobodana Miloševića, nađu njegovi nekadašnji bliski saradnici i prijatelji porodice Milošević - Marković.
Na promociju su došli premijer tadašnje SRJ Momir Bulatović, nekadašnji direktor "Politike" Hadži Dragan Antić i visoki zvaničnik JUL-a, Vladimir Štambuk.
Knjigu Mire Marković objavila je izdavačka kuća Hadži Dragana Antića “Treći milenijum”. Reč je o zbirci tekstova Mirjane Marković sa španskim naslovom "Destierada e imperdida" - u prevodu "Prognana i neizgubljena".
Svi okupljeni su u superlativima govorili o tekstovima i ocenili da je stil zbirke "svež, a misao puna". Svaki govor bio je propraćen aplauzom publike.
Hadži Dragan Antić nije mogao da objasni zašto je knjiga naslovljena na španskom.
"Pa ne znam, to je stvarno pitanje za Miru. A možda je i zato što sam ja živeo na Kubi", kaže Antić, bivši direktor "Politike". On je rekao da se svakodnevno čuje sa Markovićevom, ali da ona ipak neće da se vrati u Srbiju.
"Čujem se svakodnevno s njom. Naravno da ima veliku nostalgiju i želju da se vrati, ali kako da se vrati ovde? Ovde joj niko ne garantuje bezbednost i ja joj savetujem da se ne vraća zato što ne možete da verujete ovoj vlasti", rekao je Hadži Dragan Antić, nakon čega se čuo aplauz prisutnih.
Momir Bulatović, nekadašnji premijer SRJ, pak smatra da je Markovićeva svoje delo naslovila na španskom "možda jer taj jezik predstavlja simbol pobune".
"Naslućujem da je to urađeno iz uverenja da taj jezik predstavlja simbol pobune, otpore i borbe, od španskog građanskog rata i prve oružane borbe protiv fašizma u Evropi, preko niza revolucija u Latinskoj Americi. Zaista, kada se izgovori 'imperdida' to ne ostavlja mesta sumnji koju bi rodio mogući srpski izraz 'neizgubljena'", kazao je on.
Bulatović je o knjigama rekao i da je "njihov stil svež, rečenica kratka, a misao puna".
Profesor Vladimir Štambuk, nekadašnji visoki funkcioner JUL-a kaže da, između ostalog, knjige govore o žalu Mire Marković za levicom, koja je nesposobna da stvara nove ideje. Inače, na koricama knjiga je autoportret autorke.
Mirjana Marković, supruga bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića, napustila je Srbiju 23. februara 2003. godine. Godinama živi u Rusiji, gde je i njihov sin Marko, kao i Borislav Milošević, brat Slobodana Miloševića koji je bio ambasador u Moskvi.
Srpsko pravosuđe protiv Mire Marković već godinama vodi i pokreće razne postupke i istrage, između ostalog zbog šverca cigareta tokom devedesetih i zloupotrebe službenog položaja prilikom dodele državnih stanova, ali nijedna nije dobila sudsku presudu.
Iako je za njom bila raspisana crvena Interpolova optužnica, ona je u Rusiji dobila status izbeglice na osnovu koga nesmetano boravi u toj zemlji. Ministarstvo pravde Srbije tražilo je njenu ekstradiciju, ali je zahtev odbijen uz obrazloženje da izbeglice ne podležu ekstradiciji.
"Sa Mirom sam često pričao o Ćuruviji"
Publicista Predrag Popović rekao je na predstavljanju knjige Mirjane Marković da je sa njom mnogo puta razgovarao o hajci na ubijenog novinara Slavka Ćuruviju.
Popovića, nekadašnjeg pomoćnika glavnog urednika "Dnevnog telegrafa", novinari su pitali da li je "od Markovićeve tražio tekst o Ćuruviji".
"U to vreme kad je vođena hajka koja je završena sa dvadeset metaka u leđa Slavka Ćuruvije i uništavanjem Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin, ministar informisanja bio je Aleksandar Vučić", podsetio je Popović.
On je dodao da čitav slučaj mora da dobije sudski epilog, ali da ne veruje da će se to desiti.
"Nekoliko nedelja pred ubistvo, Ćuruvija je osuđen na pet meseci zatvora zbog klevete. Prvostepenu presudu potpisao je Krsto Bobot (tadašnji sudija, a sada advokat), a presudu je potvrdila sudija Nata Mesarović, koja je i danas predsednik Vrhovnog saveta sudstva. U takvim okolnostima ja mislim da tu treba tražiti odgovor, rešenje da se reši slučaj ubistva Slavka Ćuruvije", naveo je on.
Popović je rekao da je uveren da se o slobodi javne reči i novinarstva u Srbiji ne može pričati dok se ne nađu nalogodavci i izvršioci ubistva Ćuruvije.
Nekadašnji direktor "Politike" i prijatelj Markovićeve Dragan Hadži Antić dodao je da treba rešiti i druga "politička ubistava".
"Tu je bilo još političkih ubistava. Ubijen je generalni sekretar JUL-a Zoran Todorović, ministar odbrane Pavle Bulatović, direktor JAT Žika Petrović, pa ako govorimo o principima, onda dajte da se rasvetle sva ta ubistva", naveo je Hadži Antić na promociji knjige Markovićeve "Destierrada e imperdida".
Ćuruvija je ubijen na Uskrs 11. aprila 1999. godine u pasažu zgrade u kojoj je stanovao u centru Beograda. Ubistvo se dogodilo tokom bombardovanja SRJ, pet dana nakon što je u listu "Politika ekspres" optužen za "izdaju" i da "priželjkuje bombe".
Porodica i prijatelji novinara veruju da ubistvo ima političku pozadinu, budući da je on kritikovao tadašnju vlast na čijem je čelu bio Slobodan Milošević.
U Knjizi su između ostalog nalaze tekstovi koji je objavila u listu Pravda tokom 2007. i 2008. Bivši urednik Pravde Predrag Popović kaže da je Mira Marković poslednji autentični svedok koji može da rasvetli slobističku epohe, pa je novinare zanimalo da li je ikada tražio da napiše tekst o ubijenom novinaru Slavku Ćuruviji.
"Mirjana Marković nalazi se u Rusiji od 2003. godine. U Srbiji je trebalo da bude saslušana u slučaju ubistva Ivana Stambolića, optužena za učešće u švercu cigareta tokom 90-ih kao i za zloupotrebu položaja u vezi s dodeljivanjem stana dadilji svog unuka", kaže Popović.
