Srbija deponija Evrope

U Srbiji je juče obeležen Dan potrošača, ali ne onako kako se to radi u razvijenim zemljama - rasprodajama i trošenjem - nego pozivom na bojkot kupovine benzina. Cena goriva u Srbiji povećana je za poslednjih sedam dana tri puta, a od početka godine cena je uvećana za osam odsto. Cene evro dizela i benzina dostigle su 150 dinara (oko 1,3 evra). Nove cene naftnih derivata izazvale su seriju poskupljenja svih proizvoda, koji su u Srbiji često mnogo skuplji, ali i lošijeg kvaliteta nego u inostranstvu.

Tehnika samo za tržište Balkana: U Srbiji i škart prodaju po visokim cenama

- Država i trgovci nemaju nimalo sluha za običnog potrošača. Niko ne želi da se odrekne ogromnog dela dobiti, bilo kroz akcize i poreze, bilo kroz marže - ističu u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije koja je i pozvala na bojkot.

U Srbiji, zemlji u kojoj je prosečna plata jedva nešto više od tri stotine evra, poskupljenja su svakodnevna, a građani i bez poziva na bojkot sve manje kupuju. Istraživanja su pokazala da prosečna dnevna kupovina stanovnika Srbije iznosi tek dve stotine dinara ili nešto manje od dva evra. Kupuje se samo hleb i mleko. U veće nabavke odlazi se jednom mesečno u velike supermarkete ne bi li se uštedeo koji dinar. Stručnjaci tvrde da je standard u Srbiji u poslednjih godinu dana opao za najmanje 25 odsto.
 

Teško je sastaviti kraj sa krajem, jer čak i tradicionalno siromašna Albanija ima veće plate nego Srbija. Da nevolja bude veća, ne samo što su plate isuviše male da napune prosečnu potrošačku korpu, nego je i ono što se kupuje i uvozi iz belog sveta lošeg kvaliteta.

Prema istraživanju potrošačkih organizacija Srbije, mnogi prehrambeni proizvodi znatno lošijeg kvaliteta na srpskom tržištu nego u inostranstvu. Istraživanja Nacionalne organizacije potrošača Srbije pokazala su da, na primer, kozmetika i prehrambeni proizvodi multinacionalnih kompanija na tržištu Srbije nemaju isti sastav kao u inostranstvu.

Tako su, recimo, kreme za lice lošijeg kvaliteta na našem tržištu nego na Zapadu, čokolade imaju manje kakaoa, a začini imaju više soli nego povrća. Potrošači se pored ovoga žale i na kućnu hemiju, ali udruženja nemaju dovoljno novca da ispitaju kvalitet svih sumnjivih proizvoda.

Iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističu da se najveći broj primedaba potrošača u našoj zemlji odnosi na odeću i obuću

 

- Srbija je postala deponija i Evrope i zemalja Dalekog istoka. Došli smo do toga da tu robu ne možemo da povučemo sa tržišta na osnovu postojećih zakona ili pravilnika - kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
 

Prema njegovim rečima, najveći broj primedbi potrošača organizacijama potrošača odnosi se na odeću i obuću, što je, kako je istakao, poražavajuće.

- Na drugom mestu je bela tehnika, sledi mobilna telefonija, na četvrtom mestu su javna komunalna preduzeća, a na petom mestu su prehrana i žalbe na kvalitet hrane. To samo pokazuje da su potrošači na sopstveni rizik primorani da kupuju osnovne životne namirnice na pijacama - rekao je on.

On naglašava i da, kada je reč o beloj tehnici, u Srbiji kvalitet ne prati cenu.

- Bilo bi dobro kada bi nam stizala kvalitetna roba. Sada ima mnogo škarta. Najviše prijava potrošača odnosi se upravo na tehničku robu iz EU koja je loša i nije ni prošla sve kontrole - kaže Papović.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, kaže da potrošači ni po osnovu visoke cene proizvoda ne mogu da očekuju kvalitet.

- Nažalost, kod nas je čest slučaj da cena i kvalitet ne idu ruku pod ruku. Ponekad iza visoke cene stoji prosečan, dok se iza pristupačne krije ekstrakvalitet - kaže Bogosavljević.