"Streljanje na Ovčari dogovorile JNA i Hrvatska"
U nastavku završne reči odbrane na suđenju pred Haškim tribunalom, optuženi Vojislav Šešelj tvrdio je da su streljanje hrvatskih zarobljenika na Ovčari kod Vukovara u jesen 1991. dogovorili oficiri JNA i hrvatske obaveštajne službe radi lakšeg priznavanja nezavisnosti Hrvatske.
Prema optužnici, koja lidera Srpske radikalne stranke tereti za zločine u Hrvatskoj, streljanje 200 zarobljenih Hrvata na farmi Ovčara, 20. novembra 1991, počinili su pripadnici jedinice Leva supoderica, u kojoj su bili dobrovoljci SRS.
Šešelj je, međutim, tvrdio da tužilaštvo time "štiti" tadašnjeg bezbednosnog oficira JNA Aleksandra Vasiljevića, koji je "organizovao" streljanje na Ovčari.
"S kim je general Vasiljević postigao dogovor o streljanju - s nekim iz hrvatske obaveštajne službe. Posle velikih zločina nad Srbima u Gospiću, bio je potreban hrvatskim vlastima veliki zločin nad Hrvatima da bi se lakše došlo do proglašenja nezavisnosti Hrvatske", rekao je Šešelj.
On je kazao da tužioci "lažu" da su dobrovoljci SRS učestvovali u streljanju na Ovčari.
Šešelj se pritom pozvao na presudu suda u Beogradu kojom je komandanta Leve supoderice Milana Lančužanina zvanog Kameni oslobođen krivice za ubistvo, a osuđen na pet godina zatvora zbog mučenja zarobljenika.
Činjenicu da je Predrag Milojević zvani Kinez, za koga je rekao da je "posle rata postao član SRS", osuđen na 20 godina zatvora, Šešelj je pripisao iskazu "lažnog svedoka". Optuženi je "ludošću" nazvao navod optužnice da je na sastanku sa
oficirima JNA i Leve supoderice, prethodno, podstakao streljanje zarobljenika rečima da "nijedan ustaša ne sme živ napustiti Vukovar". Tvrdio je da tog sastanka, o kojem je svedočio jedan zaštićeni svedok optužbe, nikada nije ni bilo.
Šešelj je opovrgavao i da je bio odgovoran za zločine srpskih paravojnih snaga nad Muslimanima u Zvorniku, u proleće i leto 1992, za koje je optužen. Potvrđujući da su dobrovoljci SRS učestvovali u "oslobađanju" Zvornika u aprilu 1992, vođa radikala je tvrdio da su se oni mahom vratili u Srbiju krajem tog meseca, a da on ne može biti odgovoran za one koji su ostali u drugim formacijama.
Izjave svedoka optužbe da je jedan od počinilaca bio "četnički vojvoda" Miroslav Vuković zvani Ćele, koji je "nosio patike koje često nose stare žene", Šešelj je osporavao rečima: "Vi sad Ćeleta proglašavate za četničkog vojvodu - zamislite četničkog vojvodu u tim patikama, 'zepama'".
Zločine u Zvorniku, Šešelj je pripisao "haosu i potpunom bezvlašću" do kojeg je došlo sredinom maja 1992. Šešelj je kazao i da su zločine u Zvorniku počinili ljudi Željka Ražnatovića-Arkana.
Osvrćući se na tvrdnju tužilaca da su dokazali zločine, optuženi je kazao: "Ma, niste ih dokazali, jer nisu ozbiljno ni osporavani. Ja u to nisam mogao da se upuštam", tvrdeći da mu je sudsko veće uskratilo pravo da izvodi odbranu.
Šešelj je negirao i da je bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu stvaranja proširene srpske države, tvrdeći da su, potpuno suprotno, vođstva Hrvatske i BiH sprovodile zločinački poduhvat nelegalnog otcepljenja od SFRJ, iako su znala da će to izazvati građanski rat.
Reči da će "Bosnom poteći reke krvi" ako proglasi nezavisnost, kojeje prošle nedelje tužilac naveo kao dokaz njegove zločinačke namere, Šešelj je interpretirao kao "upozorenje".
"Moja pretnja zapravo je bila upozorenje koje se, na žalost, obistinilo, kao i u Hrvatskoj. Mnogi ljudi su stradali... ali nisam za to kriv ja, koji sam upozoravao da će poteći reke krvi, nego oni koji su znali da će poteći reke krvi, a ipak su proglasili
nezavisnost", naznačio je optuženi.
Odbacujući i navod optužnice da je "govorom mržnje" podstakao, pomogao, podržao ili počinio zločine nad nesrbima, Šešelj je kazao da se u optužnici pominju samo tri njegova govora - "izmišljeni" u Vukovaru i Malom Zvorniku i "stvarni" u vojvođanskom selu Hrtkovci.
"Sada se tužioci pozivaju i na neke druge govore. Kako je to moguće. Ne možete doneti presudu na osnovu nečega što nije u optužnici... Te druge govore možete okačiti mačku o rep", rekao je Šešelj. On je naglasio da bi tužioci morali dokazati da su njegovi govori "bitno doprineli počinjenju krivičnog dela", da bi uspostavili
njegovu odgovornost.
"A ovde bi tužilaštvo da moj govor u centru Beograda poveže sa nekim zločinom u selu Kozluk kod Zvornika... E, to ne može biti povezano", tvrdio je Šešelj.
Lider radikala rekao je i da su zbog "traljavog procesa", zapadne obaveštajne službe pokrenule "napade" na njegovo zdravlje i da u poslednje vreme "elektronski" izazivaju poremećaj rada njegovog srca.
Šešelj je opisao kako je u noći između 8. i 9. marta doživeo "šest elektro-šokova" koje je bez potrebe izazvao "unutrašnji defibrilator", aparat za regulisanje srčanog ritma koji mu je ugrađen u bolnici nakon što mu je početkom januara pozlilo u
sudskom pritvoru. Ti elektro šokovi bili su, kazao je on, "kao da vas udara tramvaj".
"To je neko proizveo spolja i ovo je bio pokušaj ubistva. Nikako to drugačije ne može da se objasni...Glavni kreatori zamislili su da me ubiju između završne reči i presude. Kada će i kako to biti, videćemo", tvrdio je Šešelj.
Pošto je u petak bio prebačen u bolnicu, Šešelj je, kako je rekao, bio podvrgnut medicinskom zahvatu tokom kojeg je "unutrašnji defibrilator" popravljen.
Lider SRS nastavlja završnu reč, za koju su mu sudije odobrile deset radnih sati.
Šešelj je optužen za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi; deportaciju i prisilno premeštanje - kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili
pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih
objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
