ACTA nije u proceduri u Srbiji
Sporazum ACTA o sprečavanju falsifikovanja na Internetu, protiv čijeg usvajanja se protestuje širom sveta, nije u bilo kakvoj proceduri u Srbiji.
Državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke Radivoje Mitrović je istakao u debati koju je organizovala misija OEBS da treba organizovati javnu raspravu, pa tek onda donositi odluku o tome da li će Srbija taj Sporazum potpisati.
"Srbija i srpska nauka nije učestvovala u koncipiranju, odnosno nije izmislila Internet zbog čega neće biti u prilici da dominantno formuliše pravila njegovog korišćenja", rekao je on.
Mitrović je rekao da imamo pravo da kažemo svoj sud i mogućnost da pravila korišćenja uređujemo kako našim građanima odgovara.
"Ukoliko dođe do usvajanja ovog sporazuma, to će biti realizovano u skladu s regularnom procedurom", naveo je Mitrović.
"Sporazum ACTA nastao je kao refleks tradicionalnih industrija da zaštite svoju intelektualnu svojinu u novim okolnostima", naglasila je državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić.
"Osporavanje tog sporazuma iz dana u dan je sve veće, jer ta umreženost postaje sve jači fenomen i sve su jači glasovi koji brane interese tog fenomena u odnosu na tradicionalne glasove koji pokušavaju da zaštite postojeće stanje", ocenila je Matić.
U ovom trenutku, kada svet postaje umreženo društvo, opstaće firme koje prilagode svoje biznis modele novim zakonima tržišta, kazala je ona, dok će one koje budu nastavile da rade kao pre 50 godina proći neslavno.
Ta izmenjena dinamika, prema njenim rečima, vidi se i u skobima nekih drugih industrija poput telekomunikacija gde dolazi do preokreta između telekomunikacionih operatora i onih koji nude usluge na Internetu.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović smatra da bi novinarstvo izgubilo slobodu usvajanjem Sporazuma ACTA.
"Ako postoji i sama bojazan da će neko znati s kim razgovarate i ako neko ima vašu elektronsku prepisku, postavlja se pitanje da li su ugrožena samo profesionalna ili i lična prava", rekao je Obradović i ocenio da sporazum ACTA treba da ide ad akta.
Sporazum ACTA u oktobru su potpisali Sjedinjene Američke Države, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur, Južna Koreja, a u januaru i 22 članice Evropske unije.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Saša Gajin je objasnio da se ovaj sporazum odnosi na zaštitu intelektualne svojine, autorskih prava i srodnih prva u toj oblasti i dodao "da zaslužuje posebnu pažnju jer je usmeren na ostvarenje legitimnih ciljeva".
Taj sporazum, kako je naveo, ima i tri vrste nedostataka, a prvi je što je nastao u tajnosti, isključivanjem onih na koje se odnosi i stoga je nedemokratski i podgreva sumnju.
Drugo, on ugrožava slobodu pristupa informacijama i predstavlja pogodno tle za organe javne vlasti da upadaju u zaštićenu sferu privatnosti pojedinca, kazao je Gajin.
Najzad, nedostatak sporazuma je, prema njegovom mišljenju, što ACTA odstupa od tradicionalnih zakona i međunarodnih normi kada su u pitanju procesne radnje.
Šefica kabineta poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Nevena Ružić je rekla da iz ugla njene kancelarije "sporazum ACTA treba da bude stavljen 'ad akta'".
Ona je podsetila da je ACTA nastala tajnim dogovorom vlade SAD i Japana 2006. i da je svetska javnost za njega saznala dve godine kasnije, zahvaljujući depešama Vikiliksa.
Ružićeva je kazala da je, sa stanovišta ljudskih prava, u sporazumu ACTA problematično više stvari, istakavši da bi omogućio proveru sadržaja tehničkih uređaja mobilnih telefona i kompjutera pri prelasku granice.
Osnivač Piratske partije Srbije Aleksandar Balgojević je kazao da ovaj sporazum zaobilazi Svetsku trgovinsku organizaciju i Međunarodnu organizaciju za intelektualnu svojinu.
Time su zemlje u razvoju, kako je naveo, "svesno diskriminisane i gurnute u drugi plan".
Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić je ocenila da ACTA sporazum uređuje saradnju država na sprečavanju piraterije i krivotvorenja u digitalnom okruženju.
Ona je ukazala da se ACTA ne primenjuje direktno, već kroz nacionalna zakonodavstva i da se već 99 odsto tog dokumeta primenjuje kroz postojeće zakone u našoj zemlji.
