Zar deca da uče seljake?

Poljoprivreda je budućnost Srbije, najavljuje vlast, ali paori ne veruju mnogo u tu državnu bajku pa kažu, kako smo krenuli, ući ćemo u EU bez seljaka. Miroslav Grubanov, predsednik Udruženja Paor iz Crepaje kod Pančeva, kaže da će Srbija poželet' seljaka, ali seljaka nigde biti neće, jer jedino seljak u ovoj državi ne kaže kupcu pošto je njegov proizvod, nego kupac određuje cenu. Tako paori godinama žive u ekonomskom paradoksu.

Srbija je kandidat za EU, šta to znači za srpskog seljaka?

- Kandidatura bi trebala da znači puno za poljoprivredu i selo, jer se otvaraju predpristupni fondovi, ali dosad je srpska vlast primenjivala samo one EU zakone koji joj odgovaraju. Ući ćemo u konkurenciju sa mnogo bogatijima, koji već dugo godina imaju velike subvencije, i o kojima njihove države zaista brinu, za razliku od naše.

Idu izbori, udvara li se vlast i seljacima?

- Ma kakvi, je l' time što u martu još ne znamo uslove za subvencionisanje ili time što je repromaterijal opet poskupeo 20 odsto, o dizelu da ne pričamo... Ovog puta nema ni obećanja, nego se poljoprivreda stalno gura pod tepih. Ovde se sve rešava u skladu sa dnevnom politikom. Poljoprivreda je budućnost Srbije, svidelo se to nekom ili ne, ali kako smo krenuli, ući ćemo u EU bez seljaka. Srbija će poželet' seljaka, ali seljaka nigde biti neće.

Kako je poljoprivreda došla u tako loše stanje?

- Lošim zakonima. Pre 20 godina se bolje živelo sa 10 hektara, nego sada sa 50. Zašto? Jer su odnosi cena bili kako treba. Sada je katastrofa, imamo marže za repromaterijal koje idu i do 60 odsto. To su zelenaške marže, i to nijedna poljoprivreda ne može da istrpi. Da li je ovo kapitalizam ili kanibalizam, pitam ja državu! Šta nama vredi dobar izvozni rezultat, kad kajmak pokupe svi osim seljaka. A od poljoprivrede živi, direktno ili posredno, oko dva miliona ljudi u Srbiji.

Kako komentarišete najavu ministra da će popraviti 850 km poljskih puteva?

- Ova vlast 12 godina ne može da napravi 100 km autoputa , a kamoli 850 km poljskih puteva.

Ministarstvo poljoprivrede je širom Srbije poslalo 1.000 agronoma da savetuju seljake, da li je neki stigao do paora i šta vam je savetovao?

- Te agronome su ni krive ni dužne zaposlili na kratko vreme, a njihov posao više liči na popis poljoprivrede, nego na savetodavnu službu. Poslali neku decu koja mogu više da nauče od nas, nego mi od njih. Osim toga, savetodavac treba da je na njivi, u štali, a ne da me anketira kad dođe.

Koliko će ove godine seljaka koštati setva?

- Repromaterijal svake godine poskupi. Azotno đubrivo urea je lane bilo oko 400 evra po toni, a sad ga ugovaraju na poček za 480 evra... I njihova opravdanja za poskupljenje uvek prolaze, a nama su cene iste ili još manje. Jedino seljak u ovoj drzavi ne kaže kupcu pošto je njegov proizvod, nego kupac određuje cenu. To je ekonomski paradoks. Ja sam mali paor, ne obrađujem puno zemlje, ali ja sam sam sebi napravio radno mesto, nisam od države dobio 10.000 evra za to, kao neki. Ako opstanu mala gazdinstva, biće svima dobro, ako ne, teško i nama i državi!