"Srbija bi sa Slobom bila slobodna zemlja"
Milutin Mrkonjić taksativno nabraja zašto bi bilo bolje za Srbiju da je Milošević živ i na njenom čelu...
1. Slobodan Milošević je u svojoj politici centralno mesto davao slobodi i nezavisnosti zemlje. I ona je to bila dok je on bio predsednik. Bila bi to i sada.
2. Pokrajine Kosovo i Vojvodina su sa promenom Ustava Srbije 1989. godine izgubile elemente državnosti koje su do tada imale, i time je Srbija pravno-politički izjednačena sa drugim republikama u Jugoslaviji, što do tada nije bila. Takav status bi imala i danas (Kosovo ne bi bilo samostalna država, niti bi Vojvodina vratila elemente državnosti koje je imala po Ustavu iz 1974. godine).
3. Trupe UN bi počele povlačenje sa teritorije Kosova već 2001. godine. Prema Kumanovskom sporazumu, za koji zasluga pripada isključivo njemu, njihov boravak na Kosovu je bio u ograničenom roku, za početak od godinu dana.
4. Po Ustavu Srbije iz 1990. godine, čiji je inicijator Slobodan Milošević, u Srbiji je uveden višepartijski sistem. Danas bi on i dalje taj sistem štitio od starog šovinizma, novog fašizma i imperijalnog kolonijalizma.
5. Tim ustavom su izjednačeni svi oblici svojine. Danas bi, kao i onda, društvena i državna dobra bila sačuvana od jeftine prodaje stranim i domaćim kupcima. Kao što bi i prisustvo stranog kapitala, i sada kao i onda, bilo zastupljeno u meri i na način koji ne bi doveo u pitanje ekonomsku i državnu nezavisnost. Samo bi sada struktura tog kapitala u nacionalnoj ekonomiji bila dinamičnija i u celini produktivnija, što bi bilo sasvim moguće u uslovima bez sankcija i ostalih pritisaka.
Srpska posla: Panić optužio Srbiju i Miloševića za raspad SFRJ |
6. SRJ, koju je Slobodan Milošević formirao, bila bi sačuvana. Sačuvala bi je patriotsko-levičarska koalicija u zemlji i izmenjeni odnos međunarodne zajednice kome bi doprinos dao Slobodan Milošević, kao što ga je dao u slučaju BiH u Dejtonu.
Verovatno bi se do sada SRJ priključila i Makedoniji.
7. Slobodan Milošević bi nastavio svoju inicijativu na formiranju neke zajednice balkanskih naroda i verovatno bi u tome imao uspeha. Integrativni procesi na Balkanu su logičan i istorijski uslov integrativnih procesa u Evropi.
8. U Srbiji bi svakako došlo do objedinjavanja levice, to je ideja na kojoj je insistirao u svim prilikama. Došlo bi i do objedinjavanja levice u SRJ.
9. Ideja o materijalnoj i duhovnoj obnovi zemlje bi uveliko bila realizovana. Sa tom idejom je, u okviru kratkog projekta, bila upoznata savezna vlada 2000. godine. Na tom projektu je trebalo da rade najistaknutiji stručnjaci i intelektualci Srbije i Crne Gore. Sa većinom je već bila postignuta saglasnost. To bi bio nastavak ideje o velikoj, radikalnoj i celovitoj društvenoj reformi, sa kojom se Slobodan Milošević krajem osamdesetih godina pojavio u javnosti i za nju dobio podršku građana. Njenu realizaciju je tada zaustavio raspad zemlje. Slobodan Milošević je u svojoj politici prednost morao da da zaštiti nacionalnih interesa srpskog naroda i miru u Srbiji.
10. Ta obnova bi, između ostalog, podrazumevala: besplatne i svima dostupne zdravstvene usluge; besplatno i savremeno obrazovanje; u kulturi bi bio uspostavljen balans između prošlog i sadašnjeg, između nacionalnog i svetskog,...
11. Zbog slavne i slobodarske prošlosti srpskog naroda i velikog i uspešnog iskustva naše vojske za vreme agresije 1999. godine, Slobodan Milošević bi insistirao na uslovima koji bi omogućili da vojska bude jaka, velika i moderna.
12. Za vreme sankcija standard u Srbiji je bio viši nego u svim susednim zemljama koje su bile bez sankcija i svih ostalih nevolja. Sada, bez sankcija i obnovljena, Srbija bi imala standard kao srednjoevropske zemlje.
13. Pošto je religiju i crkvu u život u Srbiji vratio on krajem osamdesetih godina, dostojanstvo i smisao njihovog odnosa sa državom štitio bi on i dalje od pragmatične i neduhovne zloupotrebe kakva je bila prisutna u prethodnoj deceniji.
14. Odbrana zemlje od albanskog separatizma i terorizma ne bi bila tretirana kao genocid nad Albancima, već kao sveta nacionalna dužnost i ustavna obaveza.
15. Materijalna i moralna pomoć srpskom narodu van zemlje matice bila bi tretirana kao stvar nacionalne časti.
17. Poučen prethodnim iskustvom, nastojao bi da na državnim i političkim funkcijama izbegne koristoljubive ulizice i kukavice.
18. Dao bi veliki državni, nacionalni i lični doprinos integrativnim procesima u svetu - od ekonomije do kulture. Sam je bio građanin sveta.
Piše Milutin Mrkonjić, inžinjer građevine, veliki prijatelj Slobodana Miloševića i funkcioner SPS