Ćirilica državno pastorče

Jugoslavije već odavno nema, srpsko-hrvatski jezički dogovori su stvar istorije, ali ćirilica je i danas pastorče široko rasprostranjene latinice. Mnogi kažu da je za turizam važno da imamo latinične natpise kafana, apoteka ili hotela. Treba turisti nekako da se snađu i to niko ne spori, ali zašto je sa natpisa mnogih firmi nestalo drugo zvanično i tradicijom ustanovljeno pismo, nema objašnjenja.

Dušan Milošević

Aco Đenadić, predstavnik Udruženja Ćirilica, kaže da je dovoljno zagledati nazive fimi, trgovinskih i zanatskih radnji, registre privrednih subjekata po Srbiji i shvatiti da je ćirilica stradala, kao i srpski narod i srpska država.

Shvatajući činjenicu da ćirilica u Srbiji egizstira samo u tragovima iako je po Ustavu Srbije zvanično pismo, Pokret Dveri i Udruženje Ćirilica pokrenuli su u Čačku akciju za očuvanje srpskog pisma, i to tako što vlasnicima radnji i preduzeća koji su nazive svojih firmi i radnji ispisali azbukom dodeljuju zahvalnice. Nije to bog zna kakva nagrada, ali se ispostavilo da i ovakva akcija u Čačku mnogo toga menja u korist ćirilice.

URUČILI DIPLOME: Predrag Ostojić i Aco Đenadić

- Zbog nedostatka sredstava, akciju smo sproveli samo u najužem centru grada, u krugu od oko 300 metara, ali smo zaprepašćeni pozitivnom reakcijom vlasnika kojima su dodeljene zahvalnice. Vlasnici firmi su tvrdili da je bilo krajnje vreme da se neko seti i da povrati Srbe ka pismu svetih Ćirila i Metodija i pismu svetosavlja. Za sada se akcija sprovodi u Čačku, ali već na proleće pripremamo da zahvalnice dodeljujemo svima u Moravičkom okrugu koji su imena svojih firmi ispisali azbukom. Nećemo čekati da država zaštiti ćirilicu tek kada bude potpuno istrebljena - kaže Predrag Ostojić iz Dveri.

Aco Đenadić iz Udruženja Ćirilica poznat je i po tome što je do sada više puta vodio sudske sporove kako bi mu lična dokumenta bila ispisana ćirilicom i u tome je uspeo.

Mesar Slavko Pešić

Jedan od dobitnika zahvalnice je i Dušan Milošević, vlasnik fotografske radnje Čelovjek.

- Prošle godine o Božiću promenio sam naziv radnje koja se zvala Kolor foto u naziv Čelovjek jer mi je bilo više muka od raznoraznih naziva firmi u Srbiji, a posebno u Čačku, čije značenje ne znaju ni vlasnici radnji. A onda sve to ispišu latinicom. U jednom trenutku sam osetio da nas zlo savladava i da nema boraca za dobro te sam na ovaj način želeo da učinim nešto za veru, za ćirilicu i za sebe i, verujete mi, kada sam promenio naziv. Zahvalnica koju sam dobio me je istinski obradovala, a kako čujem, mnogi vlasnici radnji u Čačku su akciju prihvatili i pripremaju se da latinične nazive svojih radnji zamene ćiriličnim - ističe fotograf Dušan Milošević.
Mesar Slavko Pešić je svoju mesaru Brka otvorio pre 12 godina i od tada je naziv radnje ispisan ćirilicom, ali i sve drugo u njegovoj radnji je napisano ćiriličnim pismom.

- A kako bi drugačije trebalo da bude nego na ćirilici? Iskreno, ne razumem šta piše na većini firmi u Čačku jer su u pitanju strani nazivi i to je čisto pomodarstvo i dodvoravanje onima kojima je stalo da u ćirilica potpuno nestane. Ima firmi u gradu za koje prema nazivu ne znam da li su kafići, da li prodaju gaće ili su nekakve agencije. Naravno da sam za to da imena radnji budu ispisana ćirilicom da ceo svet razume čime se ta radnja bavi - naglašava mesar Slavko Pešić u čijoj radnji su i vrste mesa ispisane ćirilicom.

Među Čačanima koji su nazive svojih radnji, ordinacija i preduzeća ispisali ćirilicom najviće je zubara, kardiloga, ginekologa, očnih lekara. Među onima kojima su Dveri i Ćirilica dodelili zahvalnicu za korišćenje ćirilice je i dr Slavoljub Milosavljević, vlasnik privatne ordinacije Vid:

- Kao oftalmolog smatram da je krajnje vreme da srpski narod progleda kada je u pitanju ćirilica, ali i sve ostalo. Predugo su nam i um i oči zaslepljeni novotarijama sa Zapada da od svega toga nismo mogli da vidimo sopstvene vrednosti. Drugim rečima, zahvalnicu sam doživeo kao vrstu naočara koje će Srbima pomoći da ponovo progledaju!