Ajnšajn koristio Milevinu ljubav

Dilema da li bi Albert Ajnštajn (1879-1955) bez Mileve Marić (1875-1948) ikada smislio teoriju relativiteta - živi već 91 godinu, koliko je proteklo od kada mu je uručena Nobelova nagrada.

Mileva i Albert Ajnštajn - ko je od njih dvoje smislio teoriju relativiteta?

 

Norveška istoričarka Anastasija Hajdi Larvol zatalasala je ovih dana javnost svojim nedvosmislenim tvrdnjama da je Albert bio veći manipulator nego naučnik i da je za Nobela zaslužnija Mileva od njega samog.

- Rekla je gospođa Larvol ono što mi, Milevini malobrojni preostali rođaci, zahvaljujući porodičnom predanju, znamo odavno - kategoričan je Dragiša Marić, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Kaća.

Dragiša je kao dečak slušao priču o tome kako su “naša dobra Mica i naš ludi zet” ispod duda u Kaću, gde je u porodičnoj kući slavni bračni par sa svojim sinovima Hansom Albertom i Eduardom nekoliko leta dolazio u goste, računali nešto do kasno u noć, uz gunđanje Milevinog dede što toliko troše petrolej.

Dragiša je kao dečak slušao priču o tome kako su “naša dobra Mica i naš ludi zet” ispod duda u Kaću, gde je u porodičnoj kući slavni bračni par sa svojim sinovima Hansom Albertom i Eduardom nekoliko leta dolazio u goste, računali nešto do kasno u noć, uz gunđanje Milevinog dede što toliko troše petrolej.
 

Svestan je Dragiša da njegovo porodično predanje ne postoji “crno na belo” u naučnom svetu. Možda, kako kaže, tajnu krije Arhiv u Jerusalimu, koji je otvoren tek 2006.godine.

- Albertov i Milenin stariji sin Hans, posle očeve smrti svedočio je da su nekakve tajne službe svu dokumentaciju, kao i Milevina pisma, tajno preselile u arhiv u Izraelu - kaže Dragiša.

Tragajući upravo za tom arhivom i sadržajem pisama, američka profesorka Radmila Milentijević jedna je od retkih koja je dobila dozvolu da izučava Ajnštajnovu arhivu u Jerusalimu. Pre dve godine u izdanju Matice srpske, na osnovu tog istraživanja, objavila je knjigu “Mileva Marić Ajnštajn - život sa Albertom Ajnštajnom”.

- Imala sam privilegiju da iščitam 800 pisama koja su Mileva i Albert razmenili posle razvoda 1919. godine. Iz tih pisama nedvosmisleno se može zaključiti da su njih dvoje zajedno stvorili teoriju relativiteta - kazala je Milentijevićeva za “Novosti”.

Neki naši matematičara koji su na temu autorstva nad teorijom relativiteta održali niz predavanja na “Kolarcu” smatraju da Ajnštajn nije iskoristio samo Milevu, već je pozajmljivao ideje i od svojih kolega.

- Za specijalnu teoriju relativiteta dovodi se u vezu ime Francuza Anrija Poenkarea, najvećeg matematičara s kraja 19. i početka 20. veka, a u vezi sa opštom teorijom relativnosti mora se pomenuti nemački matematičar Hilbert. Ajnštajn je slušao Poenkereova predavalja, a sa Hilbertom je bio u aktivnoj prepisci i uzeo neke njegove ideje - smatra profesor dr Aleksandar Lipkovski sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.

Njegov kolega, matematičar dr Radoš Bakić kaže da istraživanja u poslednjih dvadesetak godina ukazuju na to da su Ajnštajna u zvezde lansirali uticajni nemački naučni krugova uoči Prvog svetskog rata.

- Nemačka je u to vreme želela da postane vodeća evropska sila i da pobedi glavnog suparnika Francusku na svim poljima, pa i naučno, gde je neprikosnoven bio Anri Poenkare.

Prema njegovim rečima, najveći promoter Ajnštajna bio je čuveni nemački fizičar Maks Plank, koji mu je u patriotskom žaru omogućio profesorske pozicije na nekoliko univerziteta. Odmah zatim postao je i član Pruske akademije nauka, a zahvaljujući Planku, u uglednim časopisima objavljivani su naučni radovi potpisani Ajnštajnovim imenom. Međutim, naučnici iz tih krugova svedočili su o tome da su ti tekstovi u originalu nosili potpis Ajnštajn Mariti.

- Ajnštajn pre i posle razlaza s Milevom 1914. ne mogu se porediti - kaže dr Bakić. - Ajnštajn je umeo sjajno da iskoristi političke prilike svog doba, kao i rad Mileve Marić, koja je bila potpuno emocionalno zavisna od njega, zbog čega je njome manipulisao.