Milijarde evra u srpskim rudnicima

Prihod od dve milijarde dolara, koliko su prošle godine ostvarile rudarske firme u Srbiji, pokazuje da rudarstvo postaje bitna grana privrede. Jer, stopa rasta u svim oblastima proizvodnje - nafte, metala, uglja i nemetala - povećala se za 10,4 odsto. A sa investicijama od tri milijarde evra u rudarstvo u naredne dve decenije, u ovom sektoru moglo bi da bude zaposleno bezmalo 35.000 radnika.

Foto: ilustracija

 

Vlada Srbije usvojila je početkom februara Strategiju za upravljanje mineralnim sirovinama do 2030. godine, koja će usmeriti razvoj domaćeg rudarstva. Kako za "Novosti" objašnjava ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić, zahvaljujući pomenutom dokumentu otvorene su mogućnosti za velike investicije.

- Srbija može da iskoristi ovaj ogroman potencijal za povećanje BDP, otvaranja radnih mesta i investiranja u nove tehnologije - objašnjava Dulić. - Cilj je da do 2030. godine u rudarstvu radi 35.000 ljudi, da njegovo učešće u BDP sa sadašnjih dva odsto poraste na pet, kao i da se uloži tri milijarde evra. Zahvaljujući tome, otvorićemo nove rudnike koji će biti potencijal rasta, tako da rudarstvo više ne bude sinonim za teške uslove rada, loše socijalne prilike, hronično siromaštvo i stare tehnologije.

Poslednji podaci iz sektora rudarstva govore da je Srbija lane imala rekordnu proizvodnju. Tako je eksploatacija nafte porasla za 25,4 odsto, metala 13,6 procenata, uglja za 7,4 i nemetala za 2,7 odsto. Brojke govore da je otkopano 80 miliona tona mineralnih sirovina. Kako Dulić najavljuje, plan je da sledećih godina budu oformljena potpuno nova nalazišta, odnosno novi rudnici bakra, zlata, srebra, litijuma, nikla, cinka, uljanih škriljaca.

- A hoćemo i da korišćenjem novih tehnologija počnemo da dobijamo plemenite metale koji leže na jalovištima - kaže Dulić. - Jer, te količine vredne su nekoliko milijadri evra.

Prema Strategiji za eksploataciju mineralnih resursa u Srbiji, najznačajnija ležišta uglja predstavljaju i najveći mineralni kompleks. Među svim vrstama uglja, lignit čini 97 odsto, dok ostatak otpada na kameni, mrki i mrko-lignitni. A u kosovsko-metohijskom basenu nalazi se čak 76 odsto ukupnih rezervi uglja. Najznačajnije rezerve lignita eksploatiše Elektroprivreda Srbije u Kolubari i Kostolcu i on se koristi u termoelektranama.

Ali, Srbija ne koristi mogućnost da eksploatiše uljne škriljce, rudu čijom se preradom dobija nafta. Tako se u najvećem aleksinačkom basenu nalazi oko dve milijarde tona, od kojih se može dobiti oko 200 megatona nafte. Ukupni potencijal Srbije za korišćenje naftnih škriljaca dostiže čak 400 megatona nafte. Rezerve nafte sa kondenzatom iznose 10,5 miliona tona, dok se nalazišta prirodnog gasa mere na oko 4,3 milijarde kubnih metara.

Izražen, ali neiskorišćen potencijal, Srbija ima i u geotermalnoj energiji. Do 2030. godine ovo bi moglo da postane zamena za najmanje 500.000 tona uvoznih tečnih goriva godišnje.

Geološke rezerve rude bakra iznose oko 2.576 milijardi tona, dok procene pokazuju da su ukupni resursi ovog metala bar tri puta veći.

A rezerve olova i nikla procenjuju se na 105 megatona, od čega se više od 83 odsto nalazi na Kosovu i Metohiji. Plan pokazuje da se, ako se nastavi sa dostignutim tempom geoloških istraživanja i uvećanja bilansnih rezervi, u sledeće tri decenije mogu obezbediti neophodne rezerve uglja za intenzivnu proizvodnju ovih metala.

Prema rečima Olivera Dulića, novim zakonom i strategijom predviđene su jednostavnije i transparentnije procedure kada je u pitanju dodela istraživačkog i eksploatacionog prava. Fokus je na tome da u svim velikim strateškim poslovima država mora da bude partner i da ima mnogo više od samog prihoda koji je dolazio od rudne rente.

- To se naročito odnosi na velike poslove kao što je eksploatacija uljnih škriljaca ili plemenitih metala - navodi Dulić. - Država mora da ima korist i kroz privlačenje novih investicija u oblasti koje su povezane sa rudarstvom. Tako da je rast rudarstva direktno vezan i za nove investicije u automobilskoj industriji, u preciznoj elektronici, hemijskoj industriji...

A Srbija će u budućnosti imati šansu da postane lider u proizvodnji baterija za hibridne i električne automobile. Australijska kompanija "Rio Tinto" u naredne četiri godine trebalo bi da počne komercijalno iskopavanje rude jadarita na Ceru i proizvodnju litijuma, od koga se prave baterije za vozila na struju.

Kako za "Novosti" kažu u "Rio Tintu", nalazište Jadar na Ceru najveće je svetsko ležište litijuma i bora, koji se nalaze u mineralu - jadaritu. Ako se razviju kopovi nedaleko od Loznice, iz Srbije bi moglo da se podmiruje više od 20 odsto globalne tražnje za litijumom.

- Sada naša kompanija u svojim studijama stavlja akcenat na najveću "Donju jadaritsku zonu", koja na dubini do 600 metara obuhvata 125 miliona tona jadarita - kaže Nenad Grubin, direktor "Rio Sava eksplorejšna", ćerke firme "Rio Tinto". - Nadamo se da ćemo otvoriti komercijalni rudnik u naredne četiri godine, ali to još ne možemo da potvrdimo.

Prema Grubinovim rečima, do tada bi trebalo da počnu sa komercijalnim iskopavanjima.

- Proizvodnja treba da prati potrebe tržišta za litijumom u električnim automobilima - kaže on. - Jer, postoji šansa za razvijanje proizvodnje u skladu sa razvojem tržišta litijum-jonskih baterija i njihovom potpunom primenom u autoindustriji.

Za električni automobil danas se, u proseku, koristi oko 20 kilograma litijum-karbonata ili četiri kilograma čistog litijuma. Analize su pokazale da je litijum-karbonat dobijen iz jadarita premijum kvaliteta, pa može da se koristi za proizvodnju baterija za vozila na električni pogon. Ovo bi mogla da bude velika šansa za Srbiju, jer bi uz preradu litijuma mogla da dobije i - industriju baterija.