Za vlast je samo Beograd Srbija
Nije baš uputno ovih dana raspravljati sa meštanima sela na Suvoboru koja su već danima u snežnoj blokadi o odnosu države prema srpskom seljaku i srpskom selu.
Još manje je preporučljivo pametovati im i suprotstaviti se njihovom mišljenju, ili ne daj Bože opravdavati državu koja je, kako kaže Milosav Matijević, domaćin iz sela Bogdanica na Suvoboru, na situaciju u selima koja su u potpunoj blokadi više od mesec dana i na muku seljaka, gledala kao da se to dešava nekom drugom narodu.
Ljuti su meštani suvoborskih sela, baš kao i oni iz okoline Crne Trave, Ivanjice, Požege, Rekovca, Valjeva, Osečine, Kuršumlije, Medveđe, Čačka, Požege, Užica, Bajine Baše, Ražnja... i to, misli Milosav Matijević, sasvim opravdano.
- Kako da ne budem ljut kada kijamet u Srbiji traje već mesec dana i kada u selima skapavaju i ljudi i stoka, a vlast u Beogradu reaguje tek sada, kada je pevac zapevao i na njihovim tarabama. Do sada, dok nije palo malo snega i u Beogradu skoro nikoga nije bilo briga šta je sa ljudima u srpskim selima.
Pazi, na beogradskim ulicama je palo dvadesetak centimetara snega i svi udarili na sva zvona kako mora da se uvede vanredno stanje. Dobro, ne kažem da je i Beograđanima lako, ali na putevima u selima na Suvoboru su smetovi od tri-četiri metra.
Na televiziji se ubiše od žalopojki da su skraćene neke trolejbuske i tramvajske linije i samo usput pročitaju informaciju da je u selima zavejano 25.000 domaćinstava u kojima živi 60.000 ljudi. Za neke se ne zna ni da li su živi.
Eto, nije srpski seljak ljut na sneg i mraz, ali jeste na vlast koja je do sada malo uradila da pomogne.
Šta za meštane zavejanih sela znači uvođenje vanrednog stanja u opštinama, ali i u celoj Srbiji?
- Ne znači gotovo ništa jer u zavejanim selima vlada vanredna situacija već odavno. Ako bude ikakve vajde od vanredne situacije, onda je to što će seljaci dobiti neki litar nafte i ništa više, ali u situaciji kada narod nema od čega da živi, jer su sela blokirana i nema šta da proda, onda mu je i to neka pomoć. Sve ostalo će seljak morati po ko zna koji put sam da iznese na svojim leđima, pa i ovaj kijamet.
Znači li meštanima sela to što je doneta odluka da se u školama u Srbiji prekine nastava?
- Odluka da se u školama u Srbiji prekine nastava je dokaz onoga što mislim o odnosu vlasti u Beogradu prema ostatku Srbije. Onog dana kada je u Beogradu palo malo snega odmah je doneta odluka da se još tog popodneva prekine nastava u beogradskim školama. Do tada se niko nije pitao kako deca u zavejanim selima dolaze do škole i u kakvoj su opasnosti kada gaze preko smetova visokih po dva-tri metra.
Naravno da mora da se vodi briga o bezbednosti učenika, ali zar je trebalo da se čeka da padne sneg u Beogradu pa da se brine i o bezbednosti dece u zavejanim selima. Zar im nije bila dovoljna slika učenika Semira Hukića sa Pešterske visoravni koji na konju prelazi dvadesetak kilometara na minus 30 stepeni kako bi stigao do škole. Zar je život tog dečaka, kao i mnogih u zavejanim selima u Srbiji manje vredan od bezbednosti učenika u Beogradu?
Na kraju?
- Ništa, čekamo da dođu bolja vremena, da se sneg otopi, da putevi budu prohodni, da proverimo ko je preživeo, jer o nekim ljudima koji žive sami u zabačenim zaseocima nemamo nikakve informacije i, naravno, čekamo majske izbore.
Zakazao i RTS
Prilično ste upoznati sa situacijom u Srbiji. Znači li to da ste zadovoljni informisanjem građana? - I informisanje je još jedan razlog za ljutnju srpskih seljaka.
Dok sneg nije zavejao i Beograd na nacionalnom servisu Srbije su se po hiljadu puta vrteli isti snimci iz zavejanih sela, ali kada je nevolja došla do Beograda odjednom su se novinari razleteli po prestonici dramatično izveštavajući sa lica mesta o teškoj situaciji na ulicama glavnog grada. Niko u izveštajima ne pominje da u Ražnju imaju samo jedan jedini kamion koji čisti opštinske puteve.
Eto, pa se onda neko iz te nacionalne televizije čudi što narod neće da plaća televizijsku pretplatu. |
