Redovno se kupa malo više od polovine građana Srbije
Građani Srbije baš ne mogu da se pohvale da vode računa o higijeni. Redovno peremo ruke po ulasku u kuću ili nakon upotrebe toaleta, ali zato mnogo manje se redovno kupamo i tuširamo, a najkritičnije je održavanje higijene usta i zuba, pokazuju istraživanja Instituta za javno zdravlje “Batut”.
Da situacija bude još gora, broj ljudi koji se redovno kupa opao je u poslednjih desetak godina za osam odsto, a onih koji redovno peru zube za čak 16 odsto.
Za utehu je što je broj ljudi koji redovno peru ruke porastao za šest odsto. Stručnjaci tvrde da je ovakvo stanje samo odraz loše razvijenih programa zdravstvene preventive.
Najbolje higijenske navike imaju žene, najmlađi, kao i najbogatiji i najobrazovaniji ljudi. Ono što je zabrinjavajuće jeste da se higijenske navike pogoršavaju sa godinama starosti, opadanjem nivoa obrazovanja. U gradskim sredinama i Beogradu higijenske navike su najbolje razvijene.
Žene se češće tuširaju
U Srbiji se 56,7 odsto odraslog stanovništva kupa ili tušira više od tri puta nedeljno. Žene to ipak rade znatno redovnije nego muškarci, tako se 59 odsto žena nasuprot 51 odsto muškaraca redovno tušira. Najviše to rade mladi starosti od 20 do 34 godine, dok odlazak u tuš-kabinu praktikuje svega 15 odsto starijih od 75 i više godina.
- Redovnost kupanja i tuširanja je najbolja u Beogradu, gde 70 odsto odraslog stanovništva to čini redovno, i u Vojvodini (67,4 odsto), što je znatno veći procenat od proseka u Srbiji. U svim ostalim geografskim oblastima ovaj indikator je mnogo manji od proseka u Srbiji. Najmanji procenat stanovništva koje se redovno kupa ili tušira je u jugoistočnoj Srbiji i iznosi 36 odsto - objašnjava za “Blic” prim. dr Đurđa Kisin, načelnica Centra za promociju zdravlja u Institut za javno zdravlje Srbije “Batut”.
Psiholog Vesna Tomić kaže da je za ovakve poražavajuće rezultate krive referentne
ustanove čiji je zadatak da podižu svest građanima zdravstenom preventivom.
Koliko često i kada peremo ruke?
- Svi znamo da od prljavih ruku počinju sve bolesti, pa čak i one zarazne. Ali u našoj zemlji je slabo razvijen program prevencije. Verovatno se polazi od toga da se podrazumeva da svi ljudi znaju da treba da vode ličnu higijenu ili da će to negde da pročitaju. Pitam se samo da li će čovek koji radi pet poslova, kako bi prehranio porodicu, svaki čas prati ruke ili tuširati se - ističe Tomić.
O tome da to što ne vodimo dovoljno računa o sebi ima veze i sa materijalnim statusom, govori podatak da o higijeni više vode računa oni bogatiji nego siromašniji.
Iako veći broj ljudi redovno pere ruke po ulasku u kuću, pre jela i posle upotrebe toaleta, a podaci kažu da je takvih 73,8 odsto, poražavajuće je što to ne čini više od četvrtine stanovništva, iako bi i mala deca trebalo da znaju važnost redovnog pranja ruku. Pritom najredovnije se peru ruke posle korišćenja toaleta - 92,3 odsto, a najmanje posle ulaska u kuću (samo 75,6 odsto).
Redovnost pranja ruku je znatno bolja kod žena nego muškaraca (79,2 odsto žena i 68,8 odsto muškaraca redovno peru ruke). Vodeći su ipak najmlađi, starosti 20-34 godine, a znatno redovnije od proseka u Srbiji ruke pere i stanovništvo 35-44 godine. Najmanje peru ruke stariji od 75 godina.
- Stanovništvo Beograda i jugoistočne Srbije najredovnije pere ruke, 79,1 odsto u Beogradu i 78,4 odsto u jugoistočnoj Srbiji, što je znatno iznad proseka u Srbiji. Najmanji procenat stanovništva koje redovno pere ruke je u Vojvodini i iznosi 69,8 odsto, i u centralnoj Srbiji, gde iznosi 70,4 odsto. Razlike u redovnosti pranja ruku zapažaju se i prema tipu naselja. Stanovnici gradskih sredina znatno češće peru ruke, dok stanovnici u ostalim naseljima to čine znatno ređe - objašnjava dr Kisin.
