Kome će pripasti tajni Titovi milioni?
Iako je sudska rasprava odavno u toku, nije utvrđena vrednost zaostavštine Josipa Broza Tita.Najveća nedoumica- tajni, četvrti spisak s nasleđem vrednim desetine miliona evra, saznaju beogradski mediji.
Ko bi trebalo da nasledi skupocenu sablju vojskovođe Imuharija iz 17. veka, optočenu zlatom, ukrašenu dragim kamenjem – poklon bivšeg libijskog vođe revolucije Moamera Gadafija Josipu Brozu? Kome vratiti ili kako raspodeliti tri hiljade austrijskih zlatnika iz ''privatne škrinje” maršala Tita, vrednih, po trenutnoj kursnoj listi, oko šest stotina hiljada evra?
Raspodela Titove imovine, predmet sudskih rasprava od pre desetak godina, ovih dana hrani nove nedoumice i podstiče nova sučeljavanja. S razlogom. Sudski postupak upravo ulazi u drugu fazu, objasnio je advokat Goran Petronijević u razgovoru za ''Politiku”.
Uprkos poodmakloj sudskoj raspravi, međutim, još nije konačno definisan obim, sadržaj i vrednost ostavštine. Spekulacije se usredsređuju na pokušaje procene sačuvanih predmeta – onih zavedenih u spiskovima, ali i onih koje su u toku decenija nepoznata lica otuđila. Vrednost varira, od procene do procene. Jedni ističu da je o milionskoj vrednosti reč. Smeliji, samozvani aktuari, dakle veštaci, tvrde da je reč o pokretnom nasleđu, vrednom više desetina miliona evra.
Dva primera upućuju na razmišljanje o kakvom je nasleđu reč. S jedne strane, tu su dukati, zavedeni u spiskove zaostavštine. Postaće predmet deobe. S druge strane, reč je o skupocenom prototipu Titovog ručnog sata najluksuznije svetske marke ''patek filip”, koji nikada nije zaveden u spiskove.
Titov ''patek” – prototip kalibra 1591 manufakture ''Patek Filip” iz 1944. godine, broj registracije 864.471, u kućištu od 18-karatnog zlata, opremljen večnim kalendarom – bio je u Titovom vlasništvu od 1945. godine do potkraj njegovog života. Kao prvi
Kolekcija od preko 100 satova?
Mnogi predmeti nedostaju, piše "Politika". Na primer, nemački kolekcionari satova tvrde da je Josip Broz posedovao zbirku od preko 100 satova visokih oficira Vermahta – reč je o švajcarskim unikatima i prototipovima koji su dodeljivani kao nagrada za uspehe – za razliku od zvaničnih vojnih satova nemačkih maraka ''glashite”, ''hanhart” ili ''kincle”. |
model te vrste opremljen centralnom sekundarom i lunarnom fazom (indikacija mesečevih mena) zapao je za oko mnogim kolekcionarima. Činjenica da je njegov prvi vlasnik bio upravo maršal Tito digla je cenu u astronomske visine. Prodat je u čuvenoj aukcijskoj kući ''Filips”, u Ženevi, 12. novembra 2001. godine za sumu od 3.083.500 švajcarskih franaka, po tadašnjem kursu – 1.911.700 američkih dolara.
Statističari su izračunali – to je bila četvrta rekordna suma koja je ikada plaćena za jedan ručni sat ove marke. Ipak, našim državnim organima do danas nije pošlo za rukom da saznaju kako je sat dospeo na aukciju u Ženevu, ni kome je isplaćena suma od prodaje, navodi beogradski list.
U spiskovima pokretne zaostavštine zavedeno je 2.663 austrijska zlatnika – 2.055 malih i 608 velikih dukata. Tržišna vrednost zlatnika nije utvrđena. Uvidom u kursne liste austrijskih banaka, ipak, može se odrediti vrednost. Otkupna cena prostog dukata iznosila je 20. januara ove godine 136.967 evra, a četvorostrukog, dakle velikog dukata – 547.868 evra. Ukupna vrednost dukata iznosila je, dakle, 614.570,93 evra.
Prema izjavama nekadašnjih saradnika ambasade, konzulata, turističkih i trgovinskih predstavništava bivše Jugoslavije u Beču, zlatnika je bilo mnogo više: ''Redovno su prenošeni u ručnom prtljagu jugoslovenskih zvaničnika... Tito je voleo austrijske dukate, a njegov je bio i odabir banke koja je isporučivala zlatnike”, rekao je jedan visoki diplomata.
U bečkim krugovima ''Politika” je saznala da je reč o privatnoj banci ''Šelhamer i Šatera”, u zajedničkom posedu Katoličke crkve Austrije i Vatikanske banke. Direktor Rudolf Gelzer je u telefonskom razgovoru potvrdio da je banka nabavljala veće količine dukata za klijente iz bivše Jugoslavije, ali nije mogao da saopšti kome su dukati bili namenjeni.
Titova imovina navedena je u tri spiska, gusto kucana na oko 400 strana. Navedeno je hiljade predmeta koje je Tito privatno posedovao, a koji će biti predmet deobe među naslednicima. Ceo slučaj vodi se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. U kolekciji su uz pomenute dukate i zlatnici srpskog porekla, zbirka zlatnih značaka, poštanskih markica i ordenja iz sedamdesetak zemalja. Jedna od zanimljivijih je i kolekcija od 167 pušaka, među kojima i oružje ručne izrade optočeno srebrom, sablje sa dijamantima, poput one koju je Staljin darovao Titu...
Najzanimljiviji je, ipak, sadržaj naveden u famoznom četvrtom spisku. Ovaj spisak do sada nije bio dostupan javnosti, a prema rečima Titovog unuka Joške Broza, vrednost navedenih predmeta premašuje sumu od desetak miliona evra.
U zapadnim obaveštajnim službama taj četvrti spisak naziva se – četvrtim protokolom. S dobrim razlogom. Navodno su u njemu navedene šifre specijalnih, tajnih računa koje su zapadne sile, pre svega SAD, otvarale za potrebe njima korisnih stranih državnika.
Kao suosnivač pokreta nesvrstanih, kaže se, Tito je, znajući ili samo sluteći, utirao put ''trećem svetu” u novi svetski poredak: ''Takvi državnici su uvek bili izloženi riziku, pa je za njihove potrebe formirana ’zlatna rezerva’”, istakao je svojevremeno londonski ''Indipendent”. Dodatak – bilo da se novac koristi kao ''penzija posle odlaska sa vlasti” bilo da se upotrebi kao investicija u povratak na državno kormilo.
