Potvrđeno: Rusija istražuje trgovinu organima

Ruski istražni organi zvanično su potvrdili dnevniku "Komersant" da Rusija od 14. jula prošle godine vodi sopstvenu istragu o trgovini organima na Kosovu. Portparol istražnog odbora Rusije Vladimir Markin rekao je da je utvrđeno da je, među žrtvama trgovine organima na Kosovu, bilo i više ruskih državljana.

List prenosi da je ruska istraga potvrdila umešanost vrha kosovske vlasti u nelegalnu trgovinu organima.

Izvor "Komersanta" naveo je da su predstavnici Euleksa, koji istražuju slučaj klinike Medikus iz Prištine, zatražili u aprilu prošle godine od ruskog Ministarstva spoljnih poslova podatke iz istrage koju je sprovela Moskva, kao i da se Euleks suočava sa ozbiljnim problemom zaštite svedoka.

Materijal iz ruske istrage, međutim, još nije predat Euleksu. Ruski list ističe da bi proces optuženima u aferi Medikus koji ulazi u završnu fazu mogao da ima velike političke posledice ukoliko se dokaže da je vrh vlasti na Kosovu bio umešan u trgovinu organima.

Dik Marti

List piše da se ispostavilo da je trgovina organima u klinici Medikus povezana sa trgovinom organima zarobljenih Srba i Albanaca s Kosova 1999. godine.

"Komersant" prenosi navode svog izvora iz redova diplomata koji tvrdi da je najverovatnije reč o istoj kriminalnoj mreži i da se ova saznanja podudaraju sa navodima iz knjige Karle del Ponte i izveštaja Dika Martija.

Kada se pojavio Martijev izveštaj u decembru 2010, EU je reagovala panično, ponavljajući da je izvestilac Saveta Evrope "nema dokaze". Evropska i svetska javnost nije bila sklona da sumnja u Martija, jer je njegov svetski ugled već bio učvršćen izveštajem o tajnim zatvorima i letovima CIA. Prisiljena da prizna da nema zaštite svedoka na Kosovu, kao i da sudije rade pod pretnjom, EU je u avgustu imenovala specijalni istražni tim na čijem se čelu nalazi američki diplomata Džon Klint Vilijamson koji je od 1994. do 2001. radio u Haškom tribunalu, a od kraja 2001. do 2002. službovao u odeljenju za mirovne operacije UN kao direktor sektora za pravosuđe u misiji UN na Kosovu, gde je nadgledao pravosudni i zatvorski sistem.
 

Srbija se do sada suzdržavala da politički eksploatiše aferu trgovinom organima zbog čega je nezvanično dobijala pohvale EU. Reč je o aferi koja otvara i pitanje najbolnije za EU i Zapad: kako su zapadne demokratije kao političkog saveznika mogli da izaberu organizovani kriminal na Kosovu, o čemu su ih uredno obaveštavale njihove obaveštajne službe?

Zvanična potvrda da Rusija vodi svoju istragu mogla bi da znači i da je Moskva, na čiju adresu iz Evrope stižu kritike zbog manjka demokratije, sada odlučila da dodatno otvori kriminalnu aferu koja neizbežno ima političku dimenziju. Nezvanične informacije o tome da bi Rusi mogli da povedu svoju istragu čule su se već prošle godine u januaru. Potvrda Moskve usledila je tek sada, i to posle izjave ambasadora Rusije u UN Vitalija Čurkina da "Zapad sprečava da se obelodani istina" o trgovini organima na Kosovu.

Moskva naime podržava diplomatske napore Srbije u Savetu bezbednosti da se i UN uključe u istragu na Kosovu koja se zove evropskom jer je vodi Euleks sa američkim diplomatom na čelu.