Petorica srpskih oficira zavodila mir u Libanu
Petorica oficira Vojske Srbije, posle šest meseci boravka u Libanu, u jednoj od trenutno najopasnijih mirovnih misija koje se sprovode pod zastavom UN vratili su se u Srbiju.
Potpukovnik Igor Šćepanović i majori Stevan Rašeta, Slavko Đukić, Ivica Trajković i Srđan Bulatović, iako su stigli iz zemlje u kojoj je poginulo najviše vojnika Ujedinjenih nacija i gde sukobi ne prestaju, iz Libana su stigli uglavnom sa dobrim iskustvom.
Sa dolaskom u Beograd, za većinu oficira misija u Libanu je završena, ali ne i za majora Ivicu Trajkovića koji je, kako kaže, delom i dalje tamo.
- Ja sam ostavio deo sebe dole. Moj brat kapetan Saša Trajković je sada u Libanu u misiji. Imali smo primopredaju dužnosti, između njega i majora Bulatovića, ali i primopredaju članova jedne porodice - priča za “Blic“ major Trajković, koji je po odlasku bratu poručio da se čuva uz nekoliko važnih saveta.
Iako su iznad njih letele granate, a dan gotovo da nije mogao da prođe bez incidenta, petorica oficira iz Libana nose uglavnom pozitivna iskustva. U komandnom štabu misije, major Stevan Rašeta sa četvoricom svojih kolega bio je, između ostalog, zadužen za rešavanje kriznih situacija na terenu. Kako kaže, gotovo da nije bilo dana bez nekog incidenta.
- Veći problemi počeli su u avgustu, a kulminiralo je sve u decembru, a kako stoje stvari, tendencija je da će broj incidenata samo rasti. Imali smo raketne napade, zarobljavanje patrola od strane pripadnika Hezbolaha, ranjavanje pripadnika UN-a - opisuje u razgovoru za “Blic“ major Stevan Rašeta kako su izgledali dani u Libanu i s kojim izazovima su se suočavali tokom svog učešća u misiji.
Skajp kao spasModerne tehnologije poput Skajpa i Fejsbuka, omogućili su petorici oficira VS svakodnevne kontakte sa svojim porodicama. |
On kaže da su vojnici na terenu su bili u težim okolnostima.
- Mi smo bili u komandnom štabu i rešavali te krizne situacije. Zato smo manje bili izloženi opasnostima. Naš zadatak je bio da rešimo kriznu situaciju i vratimo vojnike u bazu - objašnjava Rašeta.
Njegov kolega Srđan Bulatović pokušao je da nam objasni kako je izgledala situacija na terenu.
- Problema je bilo najviše u zapadnom sektoru gde su meta bili Francuzi i Italijani, mi smo bili u istočnom sa Špancima, gde je bilo mnogo mirnije. Dobijali smo i mi informacije da bismo mogli biti meta terorističkog napada, ali ništa slično se nije dogodilo. Ceo taj region je nestabilan, Sirija, Iran, Liban, Izrael, za čas se prelije problem iz jedne u drugu zemlju i to je najopasnije, jer može da eskalira uvek u neki ozbiljan sukob, incident ili demonstracije, a da to nema apsolutno nikakve veze sa politikom - kaže Bulatović.
Osim porodica, pripadnike VS na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu, dočekao je i načelnik Centra za mirovne operacije Generalštaba Vojske Srbije Jelesije Radivojević koji je najavio da bi VS u mirovnoj misiji u Libanu uskoro mogla da učestvuje i sa svojim obeležjima.
Osim čina i zanimanja, visinu mesečne zarade, u mirovnim misijama koja se kreće od 1.200 do 3.300 dolara, određuje i težina misije. Najteže i najrizičnije operacije su u Obali Slonovače i Kongu, a sada i u Libanu.
