"Evropa greši prema Srbiji"

“Odluka Evropskog saveta da se Srbiji ne dodeli status kandidata u decembru bila je apsolutno pogrešna. Nije kasno da se stvari isprave u martu, ali bilo bi mnogo bolje, a pogotovo bi to bio značajan podsticaj za sveukupnu situaciju u Srbiji i na zapadnom Balkanu, da je Beograd već načinio naredni korak u integracijama“, poručuje u intervjuu za beogradske “Novosti“ Franc Šausberger, direktor Instituta evropskih regiona iz Salcburga i doskorašnji izvestilac Komiteta regiona EU za zapadni Balkan.

Franc Šausberger: Nemačka je pogrešila insistirajući u decembru da se Srbiji ne dodeli status kandidata

 

On smatra da je decembarska odluka vrha EU otežala situaciju u Srbiji, da ide naruku protivnicima evropskog puta naše zemlje, dok su i proevropske snage i partije razočarane potezima Brisela.

- Nadam se da će ključne političke figure EU to uvideti do sledećeg okupljanja krajem februara i početkom marta. I da će preovladati svest da zaustavljanjem Srbije u integracijama EU radi protiv same sebe.

Beograd upire prst u Nemačku, koja Srbiji ispostavlja neprihvatljive zahteve u vezi sa Kosovom, kao glavnog krivca za zastoj na evropskom putu...

- Nemačka je pogrešila insistirajući u decembru da se Srbiji ne dodeli status kandidata. Iskreno, ne mogu da razumem zašto kancelarka Angela Merkel toliko tvrdo drži ovu liniju. Bio sam u Srbiji neposredno pošto je ona posetila Beograd i bio sam veoma iznenađen izjavama i porukama koje je tom prilikom poslala. A video sam i da su građani Srbije bili veoma razočarani njenim stavom, jer je Srbija učinila zaista mnogo pozitivnih stvari u prethodnom periodu. Većina evropskih zemalja je za to da se Srbiji dodeli status kandidata. Ali, pozicija Nemačke je 9. decembra bila veoma jaka, a zbog ekonomske krize u Evropi ostali su, nažalost, mogli samo da je prate.

Stvari i dalje ne deluju nimalo optimistički po Srbiju. Ima li šanse da zvanični Berlin promeni pozicije u narednih nekoliko nedelja?

- Nadam se, i zbog Srbije i zbog EU. Očekujem da u februaru i martu bude donesena pozitivna odluka. Srbija u narednom periodu, kroz diplomatsku ofanzivu, trebalo bi da pokuša da ubedi Nemačku i one države članice koje možda još imaju nekih sumnji, da ste u prošlosti načinili mnogo dobrih koraka. Za dešavanja na severu Kosova nisu odgovorni samo Srbi i Beograd, već i Priština. Ali, međunarodna zajednica najčešće krivi samo jednu stranu - srpsku. Problem je što Merkelova i njeni najbliži savetnici ne poznaju dovoljno unutrašnje prilike u Srbiji. Srbija mora da pronađe podršku u što više država za pozitivnu odluku o kandidaturi, jer time rastu šanse da te zemlje-članice ubede Nemačku da ovaj korak treba da bude načinjen.
 

Merkelova kao uslov za status postavlja povlačenje Srbije iz institucija na severu, što je za nas neprihvatljivo. Kako pronaći rešenje?

- Pravi put je nastavak dijaloga sa Prištinom. Srbija se ne može potpuno povući iz institucija, to je nemoguće, a pogotovo to nije realno uraditi naglo, preko noći. Trebalo bi nastaviti pregovore i rešavati jedno po jedno otvoreno pitanje. Ponavljam, Srbija je u poslednje dve-tri godine uradila mnogo i pogrešan je način EU, koja stalno govori - u redu, ispunili ste jedan zahtev, evo vam sledeći, i tako stalno. Veoma su važni i diplomatski kontakti, jer u mnogim zemljama nemaju pravu sliku o tome šta se dešava u Srbiji i na Kosovu.

Predsednik Tadić je rekao da se iza zahteva za pronalaženje rešenja za učešće Prištine u regionalnim forumima krio zahtev za odustajanje od Rezolucije 1244 SB i za implicitno priznanje Kosova. Da li se od Srbije očekuje da prizna nezavisnost pre nego što se priključi EU ili možda već u ovoj fazi integracija?

- Jedna stvar je status kandidata, a druga priključenje. Za članstvo se mora postići rešenje za Kosovo, to je jasno. Ali, prvi korak je status kandidata i datum za početak pregovora sa EU i za to nije neophodno imati rešenje. Ključno je da Srbija ostane opredeljena za dijalog sa Prištinom. Po meni, rešenje problema je u specijalnom statusu za sever Kosova, koji bi do detalja razradile dve strane, ugledajući se na modele koji već postoje u svetu.

Očekujete li nove tenzije na severu Pokrajine, kako se bude bližila martovska odluka Evropskog saveta?

- Nažalost, mislim da neke provokacije od strane Albanaca i vlasti u Prištini nisu isključene. Mogu samo da se nadam da će Srbi sa severa ostati uzdržani i da neće odgovarati na te provokacije.

Ima li Priština podršku onih zemalja iz EU koje su zakočile naše evropske integracije za jednostrane akcije na severu? Greši li Brisel što ne izvrši jači pritisak na kosovske vlasti da budu kooperativnije u dijalogu?

- Bilo bi mnogo bolje kada bi evropske zemlje imale jednak odnos prema obema stranama, što sada nije slučaj. To bi doprinelo i bržem napretku u dijalogu. Srbija je u goroj situaciji od Prištine, ima gori tretman. To mora da se promeni.

Kakav razvoj situacije očekujete, i na severu Kosova i u Srbiji, ukoliko ni u martu ne dobijemo kandidaturu?

- U tom slučaju Evropa mora da bude svesna da rezultati narednih izbora neće biti u interesu EU. Ljudi su razočarani. Snage koje su protiv Evrope, ruski orijentisane ojačaće. To nije ni u interesu Srbije, a ni same EU.