Albanka zavolela srpsku planinu

Kada je pre šest godina iz okoline Tirane stigla u zabito Guberevo na Goliji, Albanki Ljumi Nisraj nije smetalo što je njen izabranik Radisav Milićević znatno stariji i živi daleko od grada, u bespuću, što je najbliža prodavnica udaljena punih šest kilometara, što mora da radi i najteže seoske poslove, gazi blato do kolena, bori se sa snegovima i vukovima, brine o ostareloj svekrvi Milici.

Ljuma sa sinovima Miljanom i Martinom na novom placu

- Ništa mi nije bilo teško, Radisav je bio dobar i pažljiv, duša od čoveka, bog nam je podario i dva sina, Martina i Miljana, radili smo mnogo, bili smo srećni i ni u čemu nismo oskudevali, planirali smo da sami gradimo put do Šaronja ili kuću blizu škole u ovom mestu - priča kroz suze Ljuma, jedna od 150 Albanki koje su udajom za vremešne momke sa Golije, Peštera i Rogozne izrodile više od 200 mališana i od gašenja sačuvale mnoga ognjišta, a neretko i čitava sela.
 

Smrt na traktoru

- Nažalost, moja sreća je kratko trajala. Prošlog leta Radisav je poginuo na traktoru dok je u šumi sekao drva, same u selu ostale smo svekrva Milica i ja. Obrađujemo porodično imanje, gajimo decu, čuvamo ognjište i krsnu slavu svetog Pantelejmona. Ništa mi ne bi bilo teško, borac sam i radnik, ali nevolja je golema i pregolema jer u Guberevu više nema kuća i komšija, brinem da se baka i deca ne razbole i uvek strahujem kako ću ih, kad napadaju veliki snegovi, prebaciti do asfalta i lekara - dodaje Ljuma.
 

Udruženje Stara Raška i ministar Ivica Dačić pomogli su joj da dobije srpsko državljanstvo, pasoš, položila je i vozački ispit.

- Sada sam u pravom smislu Srpkinja, o povratku u Albaniju ne razmišljam, moji Miljan i Martin rođeni su na Goliji, ovde treba i da ostanu. Borila sam se i izborila da dobijemo plac u Deževi, u podnožju planine, malo niže od Gubereva i Šaronja, gde postoji osmorazredna škola, zdravstvena i otkupna stanica, nekoliko prodavnica. Pomogla nam je i opština Novi Pazar koja nam je dodelila 15 ari placa u Deževi na kome ćemo, ako uspemo da sakupimo novac, podići kuću i štalu.

- Kada su "Vesti" prošle godine pisale o mojoj zloj sudbini, zvali su me iz celog sveta, davali podršku i nudili pomoć... Tada nisam imala državljanstvo, niti bilo kakav papir, nismo imali ni plac u Deževi, niti smo razmišljali o izgradnji kuće - priča Ljuma.
 

Radi kao muškarac

Ova hrabra mlada žena, koja sama ore, kopa, brine o stoci, kaže da ako i izgradi kuću u Deževi, nikada neće zapostaviti Guberevo i porodično imanje Milićevića.

- Leti ću sejati pšenicu i kukuruz, kositi livade, plastiti seno i seći drva kako bismo se spremili za zimu. U Deževi bih mogla da držim više krava i proizvodim više mleka, Miljan i Martin bili bi na pragu škole, svekrva Milica uvek blizu lekara. Nije daleko ni Novi Pazar - ističe Ljuma.

Seadetin Mujezinović, član Gradskog veća u Novom Pazaru, kaže da ga je zadivila Ljumina hrabrost.

- Iako kući nema jake muške ruke, a donedavno nije imala ni srpsko državljanstvo, ona i dalje obrađuje porodično imanje i na najbolji način brine o ostareloj svekrvi i deci. Upravo to nas je rukovodilo kada smo joj dodeljivali plac u Deževi. Pokušaćemo da joj obezbedimo makar i deo građevinskog materijala za kuću koju namerava da gradi kako bi joj deca i stara svekrva bili bliže asfalta - kaže Ljuma.