Vodim sednice kao terapeut
Slavica Đukić Dejanović je druga žena predsednik srpskog parlamenta. Pošto je psihijatar po profesiji, mnogi su tvrdili da se pravi čovek našao na pravom mestu.
Tvrdi da je Srbija, bez obzira na kritike opozicije, na dobrom putu do razvoja parlamentarne demokratije. Nestašluk poslanika i gađanje cipelama je ne nervira, mada priznaje da je u trenucima opstrukcija imala besane noći.
- U ovoj godini doneli smo oko 300 zakona i oko 100 akta. Parlament više ne da nije kočnica razvoju Srbije, već je podsticaj.
A šta je sa polovinom poslanika opozicije koji su nezadovoljni?
- Posao opozicije je da uvek kritikuje predsednika i vladajuću većinu i tu im se ne može ništa zameriti izuzev što ne govore istinu.
Iako tvrde da sve zakone donosi vladajuća većina i da se njihovo mišljenje ne poštuje?
- Primedbe shvatam kao osujećenje i nezadovoljstvo, jer je u jednom trenutku bilo procena da će parlament biti brana za funkcionisanje države.
Mislite na veliki broj stranaka u parlamentu?
- I na to, a i na "krhku" većinu. Ali znate, većina je većina.
Da li vam to što ste psihijatar pomaže da uspešnije vodite sednicu?
- Iako toga nisam svesna, sigurna sam da je tako. Naučila sam da slušam i tolerišem i da završavam posao brže. Osnovno pravilo psihijatrijske struke je da možete dati pravo pacijentu da govori o čemu god hoće i na način koji hoće, a vi slušate, ali ne reagujete emotivno već racionalno. Ako priča nešto što po vašoj oceni narušava atmosferu, trudite se da se to što pre završi.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 03.01.)
