Jovanović: Secesija praktično priznata
Dogovorom iz Brisela, Beograd je napravio još jedan važan korak u puzajućem priznanju secesije Kosova, upozorava za "Vesti" potpredsednik DSS-a Miloš Jovanović.
- Posle prihvatanja kosovskih ličnih karata, registarskih tablica i diploma, došlo se i do prihvatanja njihovih carinika i policajaca na administrativnim prelazima. I to u okviru modela integrisanog upravljanja granicom koji je do sada isključivo važio za međudržavnu granicu.
Takav model postoji između Albanije i Crne Gore, Albanije i Makedonije, kao i između Kosova i zemalja u okruženju koje su priznale njegovu nezavisnost - objašnjava Jovanović.
Borko Stefanović ističe da neće biti državnog znamenja na punktu?
- Reći da tu neće biti albanske zastave je puka formalnost jer to neće omesti Prištinu da istakne svoju zastavu nekoliko metara dalje. Edita Tahiri je rekla da će na santimetar od objekta postaviti zastavu Kosova.
Beogradski zvaničnici kažu da neće biti albanskog carinika, već da će on biti u funkciji svedoka?
- U samom tekstu sporazuma jasno piše da će u tim objektima zajednički raditi zvaničnici Kosova i Srbije i pominju se samo carinici i policajci, nikakvi svedoci koje pominje Stefanović.
Znači da je tumačenje sporazuma Edite Tahiri autentično?
- Albanska strana će sigurno koristiti sve mogućnosti koje daje taj sporazum. U njemu piše da se neisticanje sopstvene jurisdikcije ograničava isključivo na zonu zajedničke odgovornosti, odnosno na objekat. To ostavlja prostor da se državni simboli stave na santimetar dva ili pet metara od objekata.
Zašto aktuelna vlast zarad kandidature rizikuje priznanje Kosova?
- To je njihov izbor od 2008. Njihova je rečenica da Evropa nema alternativu. Njihovo delovanje je takvo da su sve podredili evropskim integracijama, u trenutku kad su ta dva procesa spojena, a to je učinjeno kad je većina zemalja EU priznala secesiju Kosova.
Sve što su radili vodi ka priznanju secesije, a to što neće biti formalne odluke da Srbija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu ne menja suštinu da je to faktički učinjeno.
Kakva onda državna politika treba da bude?
- Srbija treba da se okrene sopstvenom razvoju i saradnji sa svim zemljama, naravno i sa državama EU, ali ne može biti njen punopravni član jer je cena za to ogromna.
Nije naša borba za Kosovo samo zbog identiteta, Gračanice i Dečana, niti zbog lignita ili Šar planine, već je problem što će, ako se ovako lako odreknemo Kosova, doći do novih zahteva za autonomijama i za secesijom, od Vojvodine do Raške oblasti.
Kad imate državu koja pokazuje da nije jaka, to je otvoren poziv secesionizmu, organizovanom kriminalu i terorizimu.
Imamo manevarski prostor
Kako povratiti Kosovo kad Beograd nema vlast u pokrajini? - Jedan od preduslova jeste da se kaže "ne" članstvu u EU, odbace sve ucene i prebaci problematika u UN. Treba imati u vidu da Albanaca nema dva miliona kako se priča, već manje, kao i da je Kosovo mala teritorija. Onda shvatate da postoji veliki manevarski prostor za aktivnu ulogu Srbije, od zaštite ljudi do borbe za vlasništvo nad javnim preduzećima i raznih pritisaka na privremene institucije u Prištini.
Kod Hrvata ništa novo
Kako objašnjavate euforiju u Beogradu zato što su u Sloveniji i Hrvatskoj pobedila dva Zorana? - Čudim se, jer ništa se bitnije neće promeniti u našim odnosima. Možda će se hrvatska retorika donekle ublažiti. Možda ćemo uspeti da se dogovorimo oko tužbi pred MSP, ali suština je da se hrvatska geopolitika neće promeniti, niti prisustvo njihovih službi u Vojvodini. Domovinski rat za njih će uvek biti oslobodilački, čiji je uzrok bila "velikosrspka agresija". Uveren sam da bi svaka hrvatska vlada priznala secesiju Kosova. |
