Srbija neće platiti odštetu Radiću
Viši sud u Beogradu odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev oficira nekadašnje JNA Miroslava Radića da mu država Srbija isplati naknadu nematerijalne štete od 50 miliona dinara, izjavila je portparol tog suda Dušica Ristić. Kao prvi Srbin koji se vratio s oslobađajućom presudom iz Haškog tribunala, Radić traži odštetu od 50 miliona dinara zbog neosnovanog boravka u pritvoru Haškog tribunala ukupno 4 godine, šest meseci i šest dana.
Radićev advokat Slobodan Pavlović najavio je da će uložiti žalbu Apelacionom sudu u Beogradu na tu presudu kojom je sud procenio da Srbija nije objektivno odgovorna za njegov neosnovani boravak u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu, jer je postupala na osnovu Zakona o saradnji s Haškim tribunalom.
Viši sud je u detaljnom obrazloženju presude, pored ostalog naveo da veštačenja u kojima je konstatovano ozbiljno pogoršanje Radićevog zdravlja zbog dugogodišnjeg pritvora ne utiču na presudu.
Sud se pozvao na niz zakona i Zakona o saradnji s Haškim tribunalom prema kojem je Srbija bila obavezna da ga uhapsi i izruči, naveo je advokat Pavlović.
Prema njegovim rečima, Srbija baš po tom zakonu ima i obaveze kao član Ujedinjenih nacija, osnivača Haškog tribunala i objektivnu odgovornost za njegov neosnovani pritvor.
Radić zbog pretrpljenog fizičkog bola traži odštetu od osam miliona dinara, 12 miliona dinara traži zbog duševnih bolova koje je pretrepeo usled povrede časti i ugleda, 10 miliona dinara zbog povrede slobode i prava, osam za pretrpljeni strah i još 12 miliona dinara na ime umanjenja životne sposobnosti (za rad).
Ministarstvo pravde Srbije ranije je kao neosnovan odbilo Radićev odštetni zahtev, a Haški tribunal ne priznaje odštetno pravo oslobođenima od optužbe za ratne zločine.
Država Srbija smatra da nije odgovorna za štetu koju je Radić eventualno pretrpeo boravkom pritvorskoj jedinici Tribunala u Hagu, odnosno da ona ne može da bude tužena strana u tom sporu (nije pasivno legitimisana) pošto se krivični postupak protiv njega nije vodio na njenoj teritoriji.
Radić je u jesen 1991. godine komandovao prvom četom Prve gardijske motorizovane brigade na ratištu u Vukovaru i bio je, zajedno sa pukovnikom Miletom Mrkšićem i majorom Veselinom Šljivančaninom, optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Oni su u javnosti poznati kao "vukovarska trojka".
Pretresno veće Haškog tribunala ranije je osudilo Mrkšića na 20 godina zatvora, Šljivačanina na 10 godina, koju je izdržao u pritvoru. Radić je pravosnažno oslobođen svake odgovornosti.
