Koštunica: Brisel radi Beogradu o glavi
Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica smatra da članstvo u Evropskoj uniji "apsolutno nije u interesu Srbije", jer, uveren je, Brisel Beogradu "radi o glavi"
Umesto članstva u EU, kako kaže, cilj Srbije trebalo bi da bude razvijena ekonomska saradnja sa državama Unije.
"U ovom trenutku trebalo bi promisliti šta je interes Srbije - da sve podredi kandidaturi za EU, ili da se sama razvija, da postoji, da opstane", ocenio je Koštunica u intervjuu za beogradske agencije.
Prema njegovim rečima, sadašnja vlast u Srbiji spremna je sve da žrtvuje zarad kandidature, a Brisel ponajbolje zna da je kandidatura "kruna od papira" i "ne znači ništa, jer posle toga mogu uslediti pregovori, a ne moraju, može biti određen datum pregovora, a i ne mora".
"Možda neće biti EU. Pred našim očima postoji samo nešto što je krajnje neizvesno u ovom trenutku, što nam radi o interesima i o glavi - to je Brisel, to je EU. A ne postoji nešto u čemu živimo. Živeli smo vekovima i treba da živimo, uveren sam, još vekovima u jednoj zemlji koja se zove Srbija”, rekao je lider DSS.
Koštunica ističe i da je EU "u dubokoj krizi", pre svega kada je reč o poštovanju nekih elementarnih demokratskih procedura: "U Evropskom savetu u ovom trenutku odlučuje samo jedna država - Nemačka. To je prvi problem Brisela. Drugi problem je ova ekonomska kriza i činjenica da je sada Brisel počeo da se raslojava na nekoliko razreda."
Po Koštuničinom mišljenju, pod pokroviteljstvom EU u Briselu se vode pregovori koji su "sve, sem pregovori".
Ti pregovori su ograničenog karaktera, pošto se ne mogu voditi o statusu, nego se vode o tehničkim pitanjima, a ta tehnička pitanja, u zbiru, kao što pokazuju dosadašnji pregovori, treba da dovedu do nezavisnog Kosova, tvrdi lider D S S.
On smatra da se ne može o sudbini zemlje odlučivati kroz takve pregovore koji se vode u Briselu, "gde imate neke dogovorene zaključke, neke na papiru, neke dogovorene na reč i uz garancije posrednika (Roberta) Kupera".
O pitanju 15 posto teritorije Srbije, njenog identiteta, kulture, i, najzad, materijalnog bogatstva koje se nalazi na Kosovu mora najpre da raspravlja skupština, bez obzira na ishod, naveo je.
To se, po Koštuničinoj oceni, izbegava jer u ovom trenutku postoji "nekoliko stranaka, doduše bez nekog preteranog uticaja, koje se otvoreno zalažu za nezavisnost Kosova, a vladajuća većina na tome radi, samo ne sme da kaže javno, a i unutar nje same ima previranja, pa stoga izbegava Skupštinu".
Koštunica je ocenio da je danas mnogo teže razrešiti tu situaciju nego pre "neodgovornog potpisivanja" Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, aprila 2008, a pogotovo posle onog što zove "prelomnom tačkom", a to je rezolucija u Generalnoj skupštini UN, septembra 2010, kojom je definisano da nisu UN posrednik u pregovorima Beograda i Prištine, već EU.
"Vidimo kako smo polako, od 2008. godine, izašli iz nečeg što je bilo područje sigurnosti za Srbiju, a to je Savet bezbednosti UN, gde postoji mogućnost veta i jedna zemlja, Rusija, koja je pokazala spremnost da taj veto uloži. Tako smo došli tamo gde nam se bukvalno radi o glavi. I, politički, kada je reč o do kraja zaokruživanju nezavisne države Kosova od strane Brisela", naveo je.
Za njega je neprihvatljiva i ideja o podeli Kosova, koju vidi kao "pokušaj da se kapitulanstvo u politici prikrije nekom idejom da se nešto može sačuvati, da se nešto može spasiti": "Naš spas je jedino u poštovanju prava. Nepriznavanje nezavisnosti Kosova, ko god da ga otme… Cela stvar je u tome da mi kažemo i dokažemo da je to naše. Onda imamo nešto što ima elemente zamrznutog ili nerešenog konflikta i ostavimo budućnosti, nekim drugim naraštajima, da se tim pitanjima bave."
Kad je reč o skorim izborima, Koštunica kaže da će DSS izaći pred birače sa izbornom platformom kada izbori budu raspisani, a da će o eventualnoj saradnji sa drugim strankama razmišljati kad ishod izbora bude poznat - zbog iskustva sa izbora 2008.
Koštunica kaže da podrška DSS-u raste: "Trend podrške politici D S S-a raste, zato što nam je vreme dalo za pravo. Sve od 2008. do danas, i taj odnos prema EU, neophodnost da na prvom mestu bude razvoj Srbije, a ne jedan papir na kome piše kandidatura, koji zapravo ne znači ništa, to nam je dalo za pravo. Ako uzmete u obzir kakvo je raspoloženje u Srbiji u odnosu na EU, onda možete očekivati da će ta podrška u javnosti DSS-u rasti."
