"Draža je bio patriota"
Britanska tajna služba SOE iz Drugog svetskog rata okarakterisala je komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Dražu Mihailovića kao patriotu koji nije sarađivao sa okupatorima u Drugom svetskom ratu, navodi se u izveštaju koji je danas predstavljen u Višem sudu u Beogradu.
"General Mihailović je bio patriota, čovek velike snage i sposobnosti", navodi se u dokumentu predstavljenom na ročištu za rehabilitaciju Mihailovića i dodaje da "nema dokaza da je bio kolaboracionista sa Nemcima, Italijanima ni sa vladom Milana Nedića".
Taj dokument SOE sačinio je profesor na Oksfordskom univerzitetu Vilijem Mekenzi na osnovu izveštaja britanskih obaveštajaca, koji su bili u posmatračkim misijama u Kraljevini Jugoslaviji tokom rata, naveo je istoričar Slobodan Marković, predsednik Državne komisije za istraživanje okolnosti pod kojima je ubijen Mihailović.
Izveštaj britanske tajne službe strogo je poverljiv i nosi napomenu da mogu da ga koriste samo tajne službe i britanska vlada, a na današnjem ročištu prvi put je predstavljen javnosti.
Istoričar Marković je pored tog dokumeta sudu predao i transkripte sednice britanskog Parlamenta, dan pre dražinog ubistva 17. jula 1946. godine, prema kojima ratni ministar spoljnih poslova Entoni Idn traži odgovor od svog naslednika na pitanje "Šta je Kraljevina Britanija učinila za generala Mihailovića, koji je bio prvi gerilac u Evropi u borbi protiv nacista".
Tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Ervest Bevin odgovorio mu je da su sudu u Beogradu poslati izveštaji petorice britanskih oficira, koji su bili u štabu generala Mihailovića do maja 1944. u kojima se konstatuje da su on i njegov pokret stalno vodili aktivnu borbu protiv okupatora. Sud u Beogradu ih, međutim, nije uzeo kao relevantne, a nije prihvatio ni predlog da ti oficiri svedoče u Jugoslaviji, naveo je tada Bevin.
Marković je istakao da je sudenje Mihailoviću bio apsolutno montiran i u prilog tome dostavio sudu pismo tužioca u tom procesu Miloša Minića, koji je kao šef Ozne za Beograd 1945. uputio vrhu Komunističke partije Jugoslavije, odnosno godinu dana pre suđenja i streljanja generala Draže.
"Naša partija rukovodi javnim tužilaštvom, tako i Oznom i svim drugim državnim institucijama....rukovodioci Ozne, članovi partije, izabrani su među najboljima. Tužioci i sudije moraju da imaju poverenja u njih, kada im ne dostavljaju poverljive podatke", naveo je Minić u tom pismu za KPJ.
Markoviće je sudu dostavio i zapisnike sa suđenja Mihailoviću, kao i audio snimke iz arhive Radio Beograda i naglasio da je očigledno "da su delovi zapisnika sa suđenja prepravljani i da ne odgovaraju audio snimcima".
Grob se i dalje ne zna
Poništenje presude od 15. jula 1946, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji nije prisustvovao nijednom održanom ročištu. Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi. Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje. |
