EU: Za Srbiju niži stepen članstva
Evropska unija je pred temeljitim promenama svog ustrojstva i tekućih politika, što su obnarodovali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je stavio do znanja da će zemlje zapadnog Balkana biti primljene u niži stepen članstva EU.
Ako Srbija, Crna Gora i možda Makedonija uopšte počnu pregovore o članstvu s EU krajem iduće godine, proći će bar šest, sedam godina dok ne dođu do praga Unije, a dotle će se i EU bez sumnje preobraziti u novom ustrojstvu, ocenili su evropski diplomatski izvori u "zasad jedinom mogućem osvrtu".
Evropska komisija je danas, u Briselu, potvrdila da se ovakav scenario razmatra, ali je ukazala na ocenu predsednika Komisije Žozea Manuela Baroza, da bi razdvajanje članica EU u različite stepene integracije značilo da se otežava mogućnost za ulazak u evrozonu i predstavljalo i neposredan ekonomski udarac nekim članicama.
Kancelarka Merkel je, međutim, upozorila da ovakva EU ne može preživeti i da su nužne strukturne reforme, dok je Sarkozi saopštio da bez brže integracije neće biti ni evra i zato se EU mora dalje razvijati "u dve brzine", pošto sa možda 35 budućih članica, prijemom zapadnobalkanskih zemalja, ne mogu svi napredovati najbržom "prvom brzinom".
Jer, unutar Unije mora da se stvori jezgro zemalja brže "političke, federalne integracije", što bi obuhvatilo članice zone evra, dok bi ostale zemlje EU bile u sporijoj "drugoj brzini" konfederalne integracije.
U Berlinu i Parizu se razmatra uvođenje u evrozonu mehanizma glasanja, u kojem bi prema ekonomskoj težini svaka članica imala i veći upliv i broj "ponderisanih glasova".
Zona evra, vrlo verovatno s manjim brojem članica nego sada, imala bi i neki stalni sekretarijat u Briselu, odvojen od Evropske komisije.
Za to bi bilo nužno uneti i promene u temeljni akt EU, Ugovor iz Lisabona, iako već sad u tom Ugovoru postoji odrednica da neke članice koje to žele, mogu stupiti u "pojačanu saradnju" na nekom sektoru, a to su već upravo sistem jedinstvene valute, ukidanje unutrašnjih granica u zoni Šengena, ugovori o policijskoj saradnji i jedinstvenoj strukturi evropske avioindustrije, proizvodnje i lansiranja satelita.
Naravno, "Evropa u dve brzine" bi značila da neke članice koje ne žele da se uključe u neki sektor brže integracije mogu, kao i dosad, da traže izuzeće iz te zajedničke politike EU, što je najviše koristila Velika Britanija, koja ne želi u evrozonu, ali snažno podržava njenu budžetsko-finansijsku stabilizaciju, jer 60 odsto britanskog izvoza ide na tržište EU.
Klaus: Raspad evrozone bio bi jeftiniji
Predsednik Češke Vaclav Klaus upozorio je da održavanje, kako je naglasio, lošeg projekta zajedničke evropske valute košta daleko više nego što bi koštao raspad evrozone. Klaus je rekao i da će Evropa postati "periferija sveta", ako nastavi da stavlja naglasak na prava pojedinaca.
"Zapadna civilizacija je napravila fatalnu grešku kada njen model nije u prvi plan postavio ekonomsku efikasnost, nego zahteve pojedinaca, raznih interesnih grupa, pa i celih država", kazao je Klaus na sednici naučnog saveta Privrednog fakulteta ekonomskog univerziteta u Pragu.
Češki predsednik upozorio je da će sa takvim modelom, ukoliko ne dođe do radikalne transformacije Evrope, neprestano rasti javni rashodi, a sa njima i zaduženje država.
"Evropa će postati perfijera sveta koji se dinamično razvija", upozorio je Klaus i ponovio svoju tezu da je stvaranje zajedničke evropske valute i evrozone bila loša ideja.
"Na žalost, ne postoji ni najmanje interesovanje da se napusti evro, a cena za to je enormna i biće sve veća. Održavanje evrozone košta daleko više nego što bi koštalo njeno raspuštanje", rekao je Klaus.
Češka nije članica evrozone, a Klaus je nedavno zatražio od Vlade premijera Petra Nečasa pregovore sa Briselom o tome da Češka ne mora da poštuje obavezu iz pristupnog ugovora sa Evropskom unijom da jednog dana uđe u evrozonu.
Ipak i Češku, kao izrazito izvozno orijentisanu i to pretežno u ostale zemlje EU, pogađa svaki potres, usporavanje privrednog rasta ili recesija u evrozoni.
