Šta sve krije Vlada od građana?
Vlast neselektivno cenzuriše sve više podataka da bi mogla da radi šta hoće, upozoravaju nezavisni stručnjaci povodom slučaja “Fijat“, kada je Ministarstvo ekonomije poslalo sto strana cenzurisanog i zacrnjenog ugovora. Ministarstvo je prekršilo Ustav i Zakon o slobodnom pristupu informacijama, tvrdi poverenik za informacije od javnog značaja.
U Savetu za borbu protiv korupcije kažu za “Blic” da je njihova glavna sumnja da Vlada krije važne podatke jer je u ceo aranžman Srbija uložila mnogo više od „Fijata“ iako ugovor predviđa da je vlasništvo italijanskog partnera 70 odsto. Sudija Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije, otkriva za da je glavni povod da se počne provera dokumenata potpisanih sa italijanskim “Fijatom” bila informacija da je “Fijat” uložio sto miliona evra u zajednički aranžman u Kragujevcu, a da i površan uvid u ulaganje srpske strane koja je dala prostor, mašine, infrastrukturu... govori da Srbija ulaže mnogo više od 30 odsto.
- Ovo sa cenzurom oko “Fijata” samo je jedan, drastičan slučaj cenzure kojoj vlast neselektivno pribegava. Mi smo u Savetu od Komisije za zaštitu konkurencije dobijali na sličan način cenzurisane ugovore koje smo tražili. Na primer ugovor sa “Delezom” o kupovini “Maksija”, priča sudija Vasilić. Ona ističe da, zahvaljujući široko postavljenom, nepreciznom Zakonu o tajnosti podataka, ali i drugim zakonima "vlast ima odrešene ruke da na sve i svašta stavlja oznaku tajnosti".
- Na primer, Zakon o Komisiji za zaštitu konkurencije u članu 45 daje diskreciono pravo predsedniku Komisije da kako mu se sviđa nešto proglašava tajnom. Sa druge strane, ono što bi zaista moralo da bude zaštićeno kao tajna, a to su lični podaci građana, nije zaštićeno, navodi sudija Vasilić.
