Tijanić: Skeptičan sam da li će se RTS održati
Vrlo sam skeptičan da li će se Javni servis u narednih 10 godina održati, upozorio je u četvrtak generalni direktor Radiotelevizije Srbije (RTS) Aleksandar Tijanić, koji smatra da Srbija, kada bi se primenio test inteligencije, znanja i novca, ima dovoljno novinara za jedan javni servis, jedan nedeljnik, dve dnevne novine i par radio stanica.
"Neću da kukam. Svako ko se prihvati posla u Javnom servisu ima obevezu da se bori", rekao je Tijanić na konferenciji "Medijski pluralizam i medijsko poslovanje u južnoj, istočnoj i centralnoj Evropi", u organizaciji SEEMO.
On je ocenio da ne bi trebalo očekivati da javni servis funkioniše u zemljama u kojima ne funkcionšu ekonomija, zdravstvo, školstvo, napominjući da kuknjave i žalbe svih medijskih servisa, od centralne do južne Evrope, postaju pomalo umarajuće.
Prema Tijanićevim rečima, u Srbiji, zemlji u kojoj su propali kraljevina, komunizam, federalizam, liberalni kapitalizam, novinarstvo, a demokratija pokazuje sve svoje mane, a ne vrline, nema razloga da opstane ni Javni servis. Trebalo bi, međutim, prestati i sa kuknjavom da "nama država ne da ovo ili ono", rekao je Tijanić.
On smatra da svako od čelnika javnih servisa, koji se obrati Briselu za slanje "spacijalnih jedinica" da oformi javni servis, priznaje da je izgubio bitku.
Govoreći o gledanosti RTS, Tijanić je rekao da je Javni servis od početka godine bio najgledaniji 256 dana, dok su dve najveće komercijalne televizije zajedno imale najveću gledanost ukupno 50 dana.
Građani Srbije, pritisnuti ekonomskim i političkim problemima, i ove godine najviše gledaju RTS, kao i prethodnih sedam, gledaju Dnevnik, domaće serije, sport, autorske emisije i jutarnji program, precizirao je Tijanić.
S druge strane, ukazao je Tijanić, ako bi se na referendumu postavilo pitanje da li su građani Srbije za ukidanje pretplate, 90 odsto njih bi za to glasalo. Prema njegovim rečima, Javnom servisu je godišnje potrebno oko 100 miliona evra za funkcionisanje, dok RTS raspolaže za 75.
Tijanić je napomenuo da se država ne odriče nijednog dela prihoda od RTS, jer svake godine uzme od Javnog servisa od 23 do 25 miliona evra za dažbine, PDV i brojne poreze. Procenat naplate pretplate naplate je 37 odsto ove godine, dok država svoj porez uzme u stoprocentnom iznosu, ukazao je Tijanić.
Bivši direktor Radiotelevizije Bosne i Hercegovine (BHRT) Mehmed Agović je istakao da bi reformisanje i nezavisnost javnih servisa trebalo da bude jedan od zahteva Evropske unije za zemlje koje žele da joj se priključe.
"Pre svega je potrebno osigurati primenu preporuke Evropske komisije o institucionalnoj samostalnosti i uređivačkoj nezavisnosti javnog servisa", rekao je Agović.
On je ocenio da je BHRT potpuno finansijski iscrpljen, jer je visina TV takse, koju građani mesečno plaćaju, već 11 godina manja od četiri evra. Naplata TV takse je u stalnom padu, jer su građani osiromašili zbog ekonomske krize, ali pojedini građani imaju političke instrukcije da ne plaćaju pretplatu, rekao je Agović.
Eventualna podela javnog servisa po nacionalnom principu, upozorio je Agović, proizvela bi negativne posledice u BIH, jer bi društvo moglo biti još dublje podeljeno.
Najopasniji politički pritisak na BHRT je što je novim statutom rukovođenje sa menadžmenta prebačeno na Upravni odbor koji biraju političke prtije, rekao je Agović.
