Počelo zimsko računanje vremena
Pomeranjem kazaljki na čaovnicima za sat unazad, u tri sata je završeno letnje i počelo zimsko računanje vremena. Kazaljke su rano jutros pomerene sa tri na dva sata.
Letnje računanje vremena u Srbiji, kako navodi Direkcija za mere i dragocene metale, počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje sedmice oktobra, na osnovu Zakona o računanju vremena. Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas prvi put je uvedeno 27. marta 1983. godine.
"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi prouzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da letnje vreme počinje poslednje nedelje marta i da se završava poslednje sedmice oktobra. Na južnoj hemisferi je početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena.
Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Izrael je do pre nekoliko godina menjao letnje vreme različito od "ostatka sveta", zbog posebnog lunarnog kalendara, pa većina računarskih sistema nije mogla da prelazi na izraelsko letnje vreme.
Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i veštačkog "produženja" dana, jer smatraju da prirodu ne treba "mučiti", makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.
